Слободан Антонић: Сумануто изједначавање Српске и НДХ

Последњи који се прославио стављањем једнакости између Републике Српске и НДХ је Иван Виденовић, физичар овдашњи и потпредседник нечега што се зове „Глас / The Voice“. Он је ових дана, у више својих изјава, устврдио да је „Република Српска, настала 9. јануара 1992, геноцидна држава, јер је читав њен политички и војни врх осуђен за геноцид“, а „једине две државе на овим просторима које су починиле геноцид су НДХ и Република Српска“.

Свој став је прецизирао поруком Додику да „Независна држава Српска не може постојати на овој територији и у овом етничком саставу, јер је плод етничког чишћења и геноцида“. Она је „духовна и морална наследница НДХ: по имену, начину настанка, прогону несрба, званичним политикама, преовлађујућим моралним вредностима, клерикализму и понашању највиших државних функционера“.

На посебној конференцији за штампу, Виденовић је објаснио да РС постаје исто што и НДХ када се отцепи од БиХ. Тада би она и формално постала „геноцидна држава“. „Народи нису и не могу бити геноцидни, али државе могу“ (исто и овде), па би таква била и РС. А зна се шта следује „геноцидној држави“.

Виденовићево мудровање наишло је на оштру критику, али и на одобравање. Томислав Марковић је у тексту „Да ли Република Српска личи на НДХ?“ осудио све оне који „не дозвољавају слободним људима да користе своје уставно право на слободу мишљења и говора – поготово кад је оно што мисле и говоре жива истина“.

Није први пут у нашој јавности да се чује „жива истина“ о Српској као наводној НДХ. Ноторни Динко Грухоњић одавно је прогласио да „Република Српска није ништа друго до некаква постмодерна НДХ“. По његовом мишљењу, „Бањалука је и у Другом свјетском рату била мамац за зликовце – Павелић ју је прогласио главним градом НДХ. И он би вјероватно, да је жив, сада био поносан на браћу по ножу из РС“.

Само што за разлику од Виденовића, Грухоњић мисли да је РС већ сад фашистичка држава. „Утом ентитету постоје само убијеђени фашисти и фашисти из користољубља. Опозиција је из реда ових првих, а Додик из реда ових других. РС је експеримент који нам јасно приказује на шта личи друштво у којем је фашизам побиједио“.

И за Томислава Марковића „Република Српска је стварана покољима, етничким чишћењем, конц-логорима, масовним силовањима, депортацијама и геноцидом над несрпским становништвом“, па су „злочин и геноцид сврха постојања Републике Српске, њен темељ и једини смисао постојања“. Она је „творевина која је синоним покоља, ратних злочина, масовних гробница и геноцида“.

За Соњу Бисерко, „Република Српска је наци-творевина под међународним протекторатом, која трули јер није у стању да се одрекне својих великосрпских циљева“, „творевина утемељена на злочину и као таква суштински предодређена за деструкцију“ (овде 372; 405).

За Драгана Бурсаћа, „РС је ентитет омеђен масовним гробницама“, „настајао на костима убијених цивила, (…) закључно са геноцидом у Сребреници“, „па је бити непријатељ таквог ентитета, са таквим органским поријеклом, таквим наканама и идеологијом, заправо једна врста части и обавезе“.

За Биљану Србљановић, Република Српска „изгледа као геноцидна творевина, гласа се као геноцидна творевина и смрди као геноцидна творевина“.

За Теофила Панчића РС је „гнусна Караџићева државолика краста“, „гломазна цркотина, разјапљена насред пута“, „‘Розмарина беба’, прекомандована из пакла међу живе људе“.

За Миливоја Бешлина, то је „ентитет настао на терору и геноциду“ који, „док постоји, тражиће нове (жртве)“ – јер „звер је увек гладна крви“. Стога, за Петра Луковића, РС није ништа друго до „Република Шумска“ и „Шумски Рајх настао на геноциду“.

А ако већ Срби тако причају о Српској, понављајући најодвратније дисквалификације бошњачког и хрватског шовинизма, зашто и други да се томе не придруже. Тако је на сајту ТВ Н1 Србија објављен коментар Бориса Дежуловића у коме он изједначава Републику Српску са НДХ, а за патријарха Порфирија чак каже да је, у тој паралели, гори од Степинца.

Једначина Р. Српска = НДХ, међутим, сумануто је нетачна, безобразно увредљива и смртно опасна.

Сребреница је била осветничко стрељање заробљених непријатељских војника, каквих има у сваком рату. (Тито је неселективно стрељао заробљене Италијане, а Коча Поповић четнике). Али, НДХ није вршила никаква осветничка стрељања ратних заробљеника – већ систематски покољ више стотина хиљада жена, деце и другог цивилног становништва!

Како се може изједначити држава која је за четири године побила готово милион људи само зато што су Срби, и ратни злочин осветничког стрељања мање од две хиљаде ратних заробљеника? Који мозак може те две ствари да изједначи?

Друго, иза сваког проглашавања РС за геноцидну творевину следи позив на њено укидање. Избацивање етикета „геноцидна творевина“, „фашисти“, „нова НДХ“, треба да нас уплаши и парализује, како бисмо мирно посматрали шовинистичко укидање Српске. РепубликаСрпска смета хрватском и бошњачком шовинизму као препрека за Die Endlösung („коначно решење“) „српског питања“ западно од Дрине. Сатанизација Српске реално је позив на њену ликвидацију упркос легитимитету који произлази како из међународног права (Дејтонског споразума), тако и из демократске воље њеног становништва.

Као што је већ примећено, ФБиХ заправо много више личи на НДХ, него РС. И НДХ и ФБиХ су се заснивале на савезу Муслимана и Хрвата против Срба, па је из ФБиХ протерано 400.000 Срба. Данас у РС има 17 посто Хрвата и Муслимана, али у ФБиХ живи тек два одсто Срба. И онда је РС „геноцидна“?

И треће, укидање РС немогуће је остварити без новог рата. Зато пропагандно сатанизовање РС има функцију ратног хушкања. Док се, формално, глуми антиратна настројеност, хуманизам и људскоправаштво, заправо се вехементно хушка на нови етнички рат и на рушење мира и међународног поретка.

Заборавља се да су говорни акти саставни део чинидбе: чим се каже „Српска је геноцидна и не треба да постоји“ тиме је већ отпочет акт агресије и дехуманизације – који се, када је реч о намерама бошњачког шовинизма, баш као и оног хрватског, не може завршити другачије до ратом, геноцидом и тракторским колонама.

Оно што сваки пут изнова запрепашћује јесте што антисрпски шовинизам и малоумно ратно хушкање против РС цвета у сред Београда. Али, заборавља се да је за Републику Српску погинуло 23.752 бораца Војске РС, као и да је још милион Срба, страдалих у НДХ, на неки начин такође уграђено у саме темеље Републике Српске.

Зато ће сваки покушај да се, под изговором „геноцидности“, ликвидира Република Српска завршити, као у оној Карајлићевој: „Пао је у блато и осјетио цијев, видио је фацу брадату и дрску, видио је смрт и чуо је ријечи: Добродошли у Републику Српску!“