ПАЖЊА!ПАЖЊА!ПАЖЊА! ЏЕНДЕРИСАЊЕ ЈЕ ДРЖАВНИ ПРОЈЕКАТ

Српска Православна Црква и све научне установе ове државе и народа, по свему судећи, неће успети да зауставе џендерисање српског језика у име Новог светског поретка. Нема везе што у Влади Србије више нису ни Гордана Чомић ни Зорана Михајловић: ово је бриселско – вашингтонско наређење, а „ко друкчије каже, тај клевеће и лаже, и нашу ће осетит` пест“, како се својевремено, под Дебелим Мртвацем Грозом ( израз владике Данила ) певало у нас. И да се не заваравамо – иза тог пројекта стоји Највиша Власт, одликована орденом Светог Саве ( за шта? ), јер Највиша Власт увек стоји иза свега што се одобрава  – јер, у доба „жутих“, који су Првоагендаши Џендер Агенде, параде НАТО прајдоваца нису биле редовне ( за сваку је процењиван безбедоносни ризик ), а сада су више него редовне, и одржавају се два пута годишње, док Ипсисимус прича о српству и нећемо никад да туђа рука, итд.

Србија је под тешком окупацијом.

Да се подсетимо шта о свему кажу Матица српска и наши научици ( речено 2021. године ):“Недопустива је облигаторност у употреби „родно осетљивог језика“, прописана Законом у име идеологије и супротно мишљењу науке о српском језику, уз увођење цензуре, вербалног деликта и драконских казни. Тиме је уведен језички тоталитаризам и прекршено је уставно право сваког грађанина Републике Србије – право на слободу мишљења и изражавања (чл. 46 Устава). Да није реч о пројекцији европских вредности у погледу употребе „родно осетљивог језика“, него о индивидуалном решењу једне идеологизоване групе, сведочи и правилник GENDER-NEUTRAL LANGUAGE in the European Parliament, где се наводи да се употреба родно осетљивог језика препоручује и то у оној мери у којој се не нарушава структура датог језика, при чему се посебна пажња обраћа на уважавање става сваког појединца о томе како жели да се декларише. Такође, у извештају Европске комисије из 2019. године о законској регулативи везаној за родну равноправност у Европи и преношењу европских правила у националне законе, где се даје детаљан преглед ситуације у 28 земаља Европске уније, на Исланду, у Лихтенштајну, Норвешкој и четири земље кандидата – уопште се не помиње језик као поље остваривања родне равноправности, коју би требало регулисати законом. Предлагачи Закона тако су обманули и Народну скупштину и председника државе пошто су препоруку представили као обавезу, која је потом преточена у законску норму.“

И још кажу најумније главе:“Устав Републике Србије не познаје појам „родне равноправности“: „Држава јемчи равноправност жена и мушкараца и развија политику једнаких могућности“ (чл. 15). У том смислу, једини оправдан назив Закона био би „Закон о равноправности полова“, односно „Закон о равноправности жена и мушкараца“ или „Закон о равноправности мушкараца и жена“.“

Има још:“Појам рода, у вредности наведеној у Закону не може се неупитно преносити на граматички род у језику, па се, стога, и да није других разлога, не може Законом уграђивати у појам „родно осетљивог језика“ и даље као такав користити с последицама у лингвистици.“

Свака интервенција у језику са становишта било које идеологије, што само по себи не може бити у складу с науком о српском језику, недопустива је и, уколико се не спречи, могла би имати несагледиве последице, будући да је језик суштински чинилац индивидуалног и колективног идентитета. Граматички род као лингвистички конструкт, далеко сложенији него како се то у банализованој интерпретацији Закона предочава, због одсуства чврсте и доследне корелације с полом у ванјезичкој стварности, није ни могао бити предметом правне обраде, а нарочито не законских прописа. Законодавац је доношењем оваквог незналачког закона пристао на наметање нове, произвољне норме која води ка урушавању језичке структуре и омогућавању даљих интервенција у језичко ткиво.
Због свега реченог, може се закључити да се Законом уводи нејезик: то не може бити ни српски нити један до сада постојећи језик у Републици Србији. Уколико се пак Закон односи на српски језик – не мења се само његова лексичка структура оним речима које углавном не постоје у речницима, него и његово иманентно граматичко устројство. Пре свега, мења се природа именичког граматичког рода, који ће (применом Закона) од инхерентне категорије прећи у формалну. Затим, утиче се на радикалне измене у конгруенцији – на плану појединачних слагања (ширење броја комбинација с несагледивим последицама) и на плану комбинованих слагања уколико се граматичком мушком роду „укида“ статус неутралног рода.

Све ово изгледа застрашујуће и води креирању заумне и паралелне, орвеловске стварности, којом се на Прокрустовој постељи законски цензурише језик у јавној употреби. Имајући све наведено у виду, наглашавамо да се мора зауставити и забранити инжењеринг на главном средству споразумевања и остваривања људске културе и цивилизације – језику, био он српски или било који други у Републици Србији./…/

Стварна борба за права жена подразумева делање на плану друштвених односа и борбе против дискриминације жена у свим сферама где она постоји. Језик треба да се развија природним путем, без присиле и притиска идеологије, а сваком говорнику, уз крајње уважавање ставова других, треба оставити слободу избора за лично декларисање у домену јавне употребе, тј. могућност одабира оних језичких форми које су у складу с нормом стандардног језика.“

Тако каже Матица, тако каже наука. Тако налаже Здрав Разум. Али, они који силују наше мозгове не маре за Здрав Разум.

Наметање џендерашке идеологије се наставља, а наш Уставни суд ћути, јер очито има нека преча посла ( као кад су се бавили статутом Гимназије у Чачку, који је забрањивао да на екскурзију иде ђак са јединицом из владања, и прогласили тај статут противуставним, и као кад су се прогласили ненадлежним за Бриселски споразум ).

Србија је под тешком окупацијом. Под тешком окупацијом је Србија. Тешка окупација је у Србији.

Коме није јасно, нека чита ЏЕНДЕР ПОЗИВ ЗА ЏЕНДЕР РАСПРАВУ У НОВОМ ПАЗАРУ. Јер, у Србији се сада све износи на пазар, а пре свега сама Србија. И наше душе, наравно.

Са све орденом Светог Саве у позадини.

ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ

Позивница