НИКОЛИНА ЂУРОВИЋ: Мали и велики

Мали су мали, велики су велики. Мали би да буду велики. Велики не знају да су велики. Велики су мали у друштву малих, мали успијевају у свом хтјењу, велики постају мали. Мали су мали у друштву великих, велики не успијевају у свом настојању, мали остају мали. Мали су велики у друштву малих, мали и мали на равној нози стоје. Велики су велики у друштву великих, велики и велики на равној нози стоје. Дружба малих и великих твори непомирљивости. Мало брдо и Хималаји. Рит и Пацифик. Лилипутанац и Колос. Рубикова коцка и Кеопсова пирамида. Живина и платина. Минус и плус ко Амер и Рус. Западњачки материјализам и источњачки спиритуализам. Са запада тама, с истока свјетло.

Мали је мали када брату својему на зеру у оку указује, велики је велики када се успиње да из свога стабло секвоје истребљује. Мали је мали када му суди и пресуђује, велики је велики када брату хвалу пјева, себе сама осуђује. Мали је кудилац, велики је хвалоспјевач. Мали је мали када братов учинак занемарује, велики је велики када велича учинак, позива брата својега на починак. Мали је мали када на учинку братовом завиди, велики је велики када на учинку брата благодари. Мали је Каин, велики је Авељ. Мали је мали када свега вазда му је мало, велики је велики када мало вазда му је много. Мали је мали када раскош га не снабдјева, велики је велики када од свога друге одијева. Мали је несит, велики је пресит (Сит). Мали је мали када је од мисли незнатних, шта ћу јести, шта ћу пити, велики је велики када је од мисли големих, шта ћу мислити, шта ћу чинити. Мали је мали када му одора ка ниже претеже, велики је велики када одору ка небу уздиже. Мали је олињали сладострасник Карамазов, велики је божанствени мислилац Карамазов. Мали је мали кад комада да би опстао, велики је велики и кад кољу не би посустао. Мали је мали када режи, отима, насрће, велики је велики када милује, попушта, окреће. Мали је одметник, велики је трпљеник. Мали је мали када се узвисује, велики је велики када се унизује. Мали је мали јер се на тај начин унизује, велики је велики јер се на тај начин узвисује. Мали је унижен, велики је узвишен. Мали је мали када у свему искру жучи изнађе, велики је велики када искру луче вазда пронађе. Мали је мали када искру жучи искром жучи залива, велики је велики када искру жучи лучом налива. Мали је жучоноша, велики је лучоноша. Мали је мали кад се сангријом великога опија, велики је велики кад дозвољава ту глупу шалу. Мали је мали јер ће с крви прећи на источник живота, велики је велики јер ће у погодан час метнути вето. Мали је аспида, велики је пунокрвни сисар. Мали је мали када подучава да сангрија браће је синергија, велики је велики када одобрава ту глупу шалу. Мали је мали кад обмањује, збуњује, изврће, велики је велики кад разобличује, кад истина га покреће. Мали је лажа, велики је прав и исправан. Мали је мали када се игра диктатуре над већим од себе. Велики је велики када допушта ту глупу шалу. Мали је мали јер не зна да ће на крају скупо платити ту глупу шалу, велики је велики када му отпушта дугове. Мали је дужник, велики је опрашталац.

И критикант, и завидник, и халав, и распусник, и бандит, и поносит, и завадник, и гуликожа, и клеветник, и гордељивац, баш све то је наш мали, не би ли се успео и велик постао, не би ли брата изоставио а себе (ус)поставио, не би ли другог унизио и себе узвисио, не би ли се надгорњавао и горе био… Но, наш мали је у натпјевавању заблудио, па је натпјеван био. Гранит искао, а облучић постао. Па је на косту бачен и гажен био. Па је на косту гажен вал чекао. Газио, прегажен је био. А онда га је вал запљуснуо и боцу му даривао. А у боци неко писмом шапће, за све згажене облучиће…

,,Бићеш велики мали мој када будеш велики у вјери својој, те ћеш пробудити у себи вјеру која је претеча сваке побједе. Бићеш велики мали мој и када будеш велики у надама својим, јер који се много нада много и добија. Бићеш велики мали мој и када будеш велики у љубави својој, јер љубав је огањ којим гори свијет. Узвисићеш се мали мој када будеш истрајавао у вјери, нади и љубави, газио трње и пењао се на висину постојано. Ето тада, само тада, бићеш највећи међу великима, мали мој!“ Па се зера мала замислила…

Тагови: Николина Ђуровић