НИКОЛИНА ЂУРОВИЋ: Лично, сасвим лично

Син: Оче, морамо да разговарамо, збуњен сам.

Отац: Реци сине.

Син: Оче, тако сам небитан, тако сам мали. Шта год чинио. Толико је људи на овоме свијету. Сви они нешто чине, подузимају. Сви се они труде. И ако постигнем штошта, постигао је и онај други. Како да пронађем своје мјесто међ милијардама њих, како да будем задовољан овим чиме располажем? Како да овакав какав јесам осјећам се добро? Каква је моја лична вриједност?

Отац: Сине, вриједиш много. Вриједнији си од свих легиона, царстава, уређења земаљских, вриједнији од свих астероида, планета, комета. Јер си створен по образу осунчаном, само Сунце твоју вриједност има, оно ти је сестра близнакиња. Ти и Сунце, два сунца. Али пази сине, и онај вриједи, јер свако своје сунце носи, тиме се и поноси, зато своје сунце гаји ти. У њему је твоја личност!

Син: Личност? Каква сад личност, шта је то личност?

Отац: Сине, личност је нешто сасвим лично. Свако треба да одњегује, своју, личност. Ти своју, ја своју а он своју. Али сине, мораш да знаш да је борба за личност најтежа коју ћеш икад војевати. Она подразумијева пузање по праху, сагињање, раскидање, туговање, боловање, јер новом животу то и приличи. Претрпи, јер ће порођајни болови брзо уминути, а радост новог живота ће бити неизрецива. А прије него и саградиш своју личност, мораћеш да крчиш, шуме јавора, дивљег кестена, црне јове и тополе. Јер личност ниче на чистом, плодном тлу. Приступи сине, градњи своје вишеспратнице.   

Син: Оче, то није одговор који сам очекивао, сада сам још збуњенији.

Отац: Онда ћемо овако. Одшкрини врата и дозволи овим зрацима да уђу у дом твој. Постепено их отварај да те не би ослијепили. Спреман?

Зрак први: Шта год се дешавало и куд год ишли они око тебе, ти иди својим путем. Имај циљ и крећи се пут њега, никад не одустај! Немој да те неко заведе и скрене с пута. Буди досљедан! Увијек!

Зрак други: Буди друг, дозволи и другом да иде својим путем, јер и друг своје сунце, пут има. Друг је онај други! Свако својим путем!

Зрак трећи: Никада ником немој да завидиш! Позавидјеће оном који ником не завиди.

Зрак четврти: Користи своје вријеме, немој да оно користи тебе. Сваки тренутак је шанса за уграђивање новог камена у твоју грађевину. А, камен по камен палача. У супротном, твоја палата се урушава, а ти не желиш да живиш на сметлишту. Без празног хода!

Зрак пети: Бирај. Изабирај добро! Увијек си на раскрсници. Да изабереш прави пут помоћи ће ти твој унутрашњи пријатељ. Послушај га, искусан је.

Зрак шести: Никада немој бити дио општег, родовског, објективираног. Држи се по страни, иступи из масе. Звијезде се сабијају, Сунце пер се најјаче грије.

Зрак седми: Бирај задатке који те надилазе. Не схватај себе превише озбиљно. А опет буди смртно озбиљан и себи најважнији задатак.

Зрак осми: Уграђуј у себе врлину. Буди врлински човјек, буди добар, буди најбољи.

Зрак девети: Буди весео и задовољан, чак и без разлога, чак и када страдаш. Буди мудар.

Зрак десети: Гледај у небо сине мој и тражи још зрака јер џиновској секвоји треба много Сунца.

Отац: Када ови зраци буду обасјали дом твој бићеш личност сине мој. Јер личност је и своја, и мудра, и врлинска… И своју вриједност осјећат ћеш увијек и на сваком мјесту. Јер личност је и важна, и посебна, и непоновљива. И поштоваћеш друга свог јер знаш да и он своју вриједност има. И живјећете у слози. И бићеш срећан сине мој! И бићеш вјечан! Јер личности то и припада.

Син: Оче, ови зраци су ми дом освијетлили и у потпуности ме просвијетлили. Хвала ти, нико као Отац…

Тагови: Николина Ђуровић