НИКОЛИНА ЂУРОВИЋ: Кула вавилонска

Да не би Ње, те Куле вавилонске, било би у Мадриду ко у Паризу, на Тајланду ко на Гренланду, у Брегзиту ко на Егзиту. Била би тад једна лингва и не би потребовала ,,Мултилингва“,. Једна шифра, један код, један симбол за сав род. Једна уста, један глас, један графем за све нас. Нит danke shön, нит arrivederci, нит hasta la vista, нит hеllo baby, да не би Ње, те раздора јабуке. Закуни се молим те, на моје монолитно волим те, тад у Исланду, ледена жена, била би ме вриједна. Тад би мултилингвизам мени био мистицизам, билингвизам, мог дога догматизам, да не би Ње, од опека грађевине. Тад једини расизам био би сексизам. Тад translator не бих био ја, нит професор језика. Тумачио не бих шта је рекô Еко, и без мене Еко, одзвањô би ко ехо. Тумачио не бих, акте, списе разне, на језику новом, биле би празне. Без хљеба бих био, шта чинио ја бих, да не би Ње, од Бабилона куле.

И смета неком та, језика сијачица, и проклиње Њу, од опека рушевину. Смета неком романски, из Капуе латински. Смета неком словенски, језик ортодоксни. Преминули санскрит, требало би сакрит! Бујицу ријечи, требало би спријечит! За глагољивост, обезглављеност! Смета неком разнородност, хоће униформност. ,,Једну шифру, један код, један симбол за сав род. Једна уста, један глас, један графем за све нас.“ И сјетио се неко англистике, нове монолингвистике. Нуди неко код за васцијели род. Да тренер буде Џон (John), за нови нам код. Да нови Џонов код буде нама Бог. Да баш сваки буде Џон (John), или Том (Tom). Да сваки лингвиста буде англиста. Да сваки неологиста буде англиста, да сваки неологизам буде нам англицизам. Да нова лингвистика буде англистика. Да у Мадриду буде ко у Паризу, на Тајланду ко на Гренланду, у брегзиту ко на егзиту. Тад не би био споран Рјечник црногорски, важно је ли овај, српски ил’ босански. Тад знао бих добро који ми је матерњи, тад имао не бих страни као изборни. Тад не бих био полиглота, то његова је голгота, већ добро знаног језика, монолингвиста. Тад би важан био само језик енглески, тад би Џонов језик био језик свеопшти. И спроводи неко тај, добро осмишљен план. Обраћа неко Њу, добро знану вавилонску, у Кулу англистичку. Има неко рјешење, за наше спасење. Нови свјетски код за васцијели род! Нови свјетски глас, да нам буде спас. Нови свјетски поредак, да нам буде урадак! Да се конвертујем ја, баш из једног потеза, да нема више Ње, те раздора јабуке. Да уједињења буде Велика јабука, да уједини она и Великог медвједа. Да Америка буде земља велика! Да земља обећана буде земља велика! Јамчи она једноумље, то наше је безумље. Њено сагласје, наше је једногласје. Јамчи она глобализам, не прецјењује национализам! Субординиран је индивидуализам, јер, ко те пита! Nice to meet you John, my name is Tom.

А не зна Џон, ни тај исти Том да не треба кулу да дезавуише, англицизам да афирмише. Не зна да наш род већ има униформан код. Нит мулти, нит билингвизам, тај код je универзализам. Тај лингвизам је кад тихујемо, али се разазнајемо. Кад фонему не испустимо, али се препознајемо. Кад оком ми кажеш шта је срце хтјело, кад суза ме учи, шта ти душу мучи. Кад у Мадриду ко у Паризу, на Тајланду ко на Гренланду, у брегзиту ко на егзиту, мислиш на мене, и дозиваш ме, мислим на тебе и призивам те. Кад си од жучи и одбијаш ме. Кад си луча и привлачиш ме. Кад си жучоноша ил’ лучоноша, исконски натуралиста, нит лингвиста, нит англиста. Кад лингвом натуре прозбориш и тако много збориш.

Права шифра, прави код, прави симбол за сав род. Права уста, прави глас, прави графем за све нас! Нит danke shön, нит arrivederci, нит hasta la vista, нит hеllo baby. Мук и само мук! Замукосмо.

 

Тагови: Николина Ђуровић