НИКОЛИНА ЂУРОВИЋ: ДОКТОР VS ТРАНСЦЕНДЕНТАЛИСТ
Све се то догодило на путу за Јасну Пољану, гдје др sci. трага за изгубљеним тајним дневником Лава Николајевича Толстоја, а сељак, идући својим путем, сусреће се с њиме, посве унезвијерен, јер претходно, имао је лични сусрет са звијери…
ДОКТОР: Добар дан, ја сам доктор. Драго ми је.
ТРАНСЦЕНДЕНТАЛИСТ: Бог ти помогô докторе! Ја сам сељак овог оближњег села, или сељанин, знаш ти боље!?
Д: Ипак сељанин, сељаци су ови простаци што не читају руске класике.
Т: Аха… А којим добром доктор међ сељацима, пардон, сељанима?
Д: Па знате како, ја сам доктор, професор доктор, doctor scientiarum. Дипломирао на Ломоносову бавећи се ,,Јасном Пољаном у дјелу Лава“, магистрирао љубопитан да л’ је ,,Николајевич, вјерник ил’ невјерник“, докторирао куриозан каква је та ,,Религија Толстојева“. Редовни сам члан Руске академије наука. Ја сам, знате, велики русофил. Моје научно поље дјеловања су мисли, мисли Толстоја, Достојевског, Булгакова… То су, знате, били велики мислиоци! Па се занимам, мислима и животима грандиозним. Стога сам и овдје, лични однос Николајевича и Соње за мене и даље покривен је копреном. Можда Ви знате нешто о томе?
Т: О, докторе докторе, под великим јармом ти си! Мислиш шта Фјодор мисли, да л’ имаш својих мисли?! Мени је мој мудри баћушка, тек да ме нико не ћушка, у аманет даривао алфабет, тек да не будем аналфабет. О читању, најрадије испитујем Природу; о писању, своје сентименте мећем у баћушкину ми артију. Шта са Соњом, незнавен сам, ал’ слутит бих могô…
Д: Ви сте, дефакто, романтичар?! Па да, романтично је и Толстој зборио: ,,Разум ме није ничему научио, све што знам дало ми је, открило ми је срце.“ Цијените сажетост?! Лапидаран је био и Достојевски: ,,Они који знају да говоре, говоре кратко.“ Шолохов међутим…
Т: Мани ме се, докторе, мисли мислилаца! Чуј ме, докторе, јер мислилац сам и ја! Послушај, шта данас сам мислио… Видиш, ја сваког боговетног дана, у погодан сахат, одлазим у читаону. Она моје је одмаралиште, моје љечилиште. Она увијек ми се радује, у сагласју сам с њоме. Данас, ја њој нијесам се веселио, данас, с јадом сам је пригрлио. Данас, ја живот сам омрзнуо, данас, кукавички сам га подносио. Данас, малодушан и нетрпељив, злосрећник, на Природу је залајао! Ја залајао, а на ме, све се рушило, све се обрушило… Ја залајао, а нада мном се облак надвио, гром ме гађао… Ја залајао, а дебло ми пут испријечило, умало ме није сравнило… Ја залајао, а звијер у мени звијер препознала, на ме кидисала, очњаке у месо зарила… Ја залајао, а звијер зарежала, живог ме скаменила! Петрифициран, доњом усном сам мицао… ,,Мaestra је безгрешна, сам си грешка!“ Унезвијерен, звијерски сам потписао: ,,Залај на живот, живот постаће ти кивот!“
Д: Хм, занимљиво! Шта ли би, забога, Булгаков на то казô?
Т: Те онако ојађен, раскубен, избезумљен и посрамљен узвисио сам поглед ка Небу. Сунце је сијало и обасјавало, гријало и миловало, трпељиво подносило, није петпарачило. И опет, и изнова, и данас и сјутра, те бјеше ми мустра. ,,Сјај и иза облака, јер они су варка!“ По Сунцу, трпљењу сам се учио…
Д: Ви заиста дубоко проничете! У вези са Сунцем, кажу да је оно најегзактнија персонификација Божанског, да ли се саглашавате? Према Толстоју: ,,Бога је тешко спознати, али то не значи да га нема, него је то знак Његове величанствености, а наше слабости.“ Према Достојевском: ,,Кад Бог не би постојао, требало би га измислити.“ Ја заиста немам неки диференциран став у вези са тиме…
Т: Ти читаш, докторе, Толстоја, ја читам само Њега. Теби најдража је Карењина, мени Његова писарница. И како ме питаш да л’ има Њега, па да л’ има Карењине без драгог ти Лава? Ја рекô бих да ,,Природа, Његова је природа!“
Д: Филозоф Ви сте сељанину, но, ја морао бих поћи, вријеме ће ми проћи. А чекају ме томови, скупови и списи, Толстој, Достојевски и остали Руси.
Т: Бог с Вама професоре, не бих ни ја вријеме губио…
Доктор, научник. Каже да вријеме није губио, другима се бавио. Из књига учио је живот, из књига, писао је књигу. Чедан, парафразирао је. Трансценденталист, умјетник. Највећма би волио да вријеме није губио, собом се бавио. Из Природе учио је живот, по Животу, писао је књигу. Огољен, увјеравао је.
Доктор vs трансценденталист, крајњи исход, 1:2. (Докторова јединица стога што бриљантна је меморизацијa, двије стотине гигабајта страординарна је меморија!) А са временске дистанце…
ДОКТОР (најинтимније, сам о другима): Па да, ето зашто Толстој је бесједио: ,,Знање је тек онда знање онда када је стечено напором властите мисли а не памћењем.“ Заиста, с тог разлога Достојевски је казивао: ,,Колико је људи који не мисле сами, него живе од мисли које су измислили други.“
ТРАНСЦЕНДЕНТАЛИСТ (најнтимније, сам о себи): Али, ја сасвим сам смјерно биљежио Осјећаје, зар славе и бесмртности вриједно то је!?
Можда, у Јасној Пољани, то Николајевича романтичног авет бјеше…
Тагови: Николина Ђуровић
