НЕМАЊА ВОЈИНОВИЋ: Двоструки стандарди – Северни ток 2 је дозвољен, а Јужни није

Фото: Политика

Пре осам година објављени су први планови за градњу Јужног тока. Овај гасовод је требало да обезбеди енергетску сигурност пре свега Јужне Европе. Био је пројектован да иде преко Бугарске, да се рачва ка Грчкој и Србији, и да преко Мађарске и Аустрије иде до Италије, а чак су планирана и даља продуживања трасе ка Француској. Крајем 2013. у Украјини долази до великих демонстрација и побуна. Демонстрације и немири трају месецима. У фебруару 2014. легитимно изабрани председник Виктор Јанукович бежи из земље. Евромајдан проглашава победу у “револуцији“. Ова “револуција“ је још једна у низу увезених револуција, на неки начин представља наставак серије квази револуција које су виђене у Арапском пролећу. После ових догађаја почиње грађански рат пре свега на истоку Украјине. Украјина је велика земља, и земља која је главна транзитна земља кад је у питању руски гас који се транспортује за ЕУ. Украјинска криза је заправо само једна у низу много епизода у борби САД против Русије. Тако да је ова криза покренула многа питања. Пре свега у оквиру ЕУ покренуто је питање зависности од руског гаса. Наравно то би било разумно да се ЕУ заиста руководи својим интресима. Овде су ипак на делу интреси главне државе ЕУ, интреси САД. САД су упорно настојале да некако одвоје ЕУ од Русије. 2011. отворен је Северни ток. Северни ток је према мишљењу Ангеле Меркел један од највећих инфраструктурних пројеката нашег времена. Овај гасовод иде преко Балтичког мора до Немачке. Северни ток заобилази Украјину, и пре свега је зато направљен јер је Русија имала проблема са Украјином око цене гаса. Када је криза у Украјини избила, било је јасно да су ти проблеми заправо настајали са оне стране океана. У јеку читаве ове кризе, крајем 2014. званичници Гаспрома објављују да је пројекат Јужни ток обустављен. Бугарска је блокирала даљу градњу, јер пројекат према мишљењу Европске комисије, није у складу са регулативом ЕУ. Ово се догодило засигурно после тешког притиска који је претрпела Бугарска. Обустава овог пројекта била је двострука победа САД, са једне стране одгурнули су Русију од ЕУ, а са друге стране Јужна Европа идаље ће енергетски зависити од Северне Европе и у будућности од шкриљаца из САД. 2015. у децембру Немачка објављује да ће се градити Северни ток 2. Овај гасовод је важан за економију ЕУ и Немачку, мишљење је немачког министра економије Зигмара Габријела. Према Европској комисији овај гасовод није политичко питање већ је само битно да буде у складу са техничким прописима и правилима конкуренције ЕУ. Против новог гасовода удружило се десет земаља свака из неког свог интреса али и због утицаја САД које имају неки свој интрес. Ниједан гасовод, односно било каква врста повезивања ЕУ са Русијом, није у интресу САД тако да је очекивано да и најновији гасовод Северни ток 2 буде опструиран. То опструирање можемо видети у чињеници да је дошло до дубоке поделе у самој ЕУ. Поред тога што може доћи до већег везивања ЕУ и Русије, овај гасовод би потпуно искључио Украјину из транзита гаса ка ЕУ, а и Украјина би изгубила према речима премијера Јацењука две милијарде долара годишњег прихода. Наравно ово би помогло у смиривању и гашењу кризе у Украјини. Са друге стране потпуно разумљиво звуче речи премијера Италије Матеа Ренција да је на делу политика двоструких стандарда, и да је због санкција прошле године обустављен Јужни ток. Италијански премијер сматра да те санкције против Русије треба да буду у догледно време преиспитане, а има гласова у ЕУ да би у том случају могло поново да се размотри да ли је изводљив пројекат Јужни ток, пошто је Европска комисија увек тврдила да је само тражила да се Јужни ток усагласи с правилима Уније. Рим такође сматра да санкције ЕУ према Русији штете италијанској и европској привреди. Наравно и да је одустајање од Јужног тока погодило све земље које су била на траси тока. Једна од њих је и Србија. Србија која је енергетски несигурна земља сада мора да тражи скупље и компликованије алтернативе. Тако да се двоструки стандарди по ко зна који пут примењују, а да Србија осећа последице. Биће занимљиво видети шта ће се дешавати у Европи, мада све су прилике да ћемо наставити да осећамо последице двоструких стандарда, јер једни стандарди важе за земље првог реда у ЕУ, а други за оне слабије и мање.

Тагови: ЕУ, Јужни ток, Немања Војиновић, САД, Северни ток 2