Матрица убијања невиних „савезника“ иста у Украјини као у БиХ и на Космету

Стојан Коњиковац

Западна идеологија заснована на макијевалистичкој тези да “циљ не бира средство” најбоље се огледа у томе да им је за остваривање циља најмање стало до људских живота, не само непријатеља, него и својих савезника на терену.

Ово се у најогољенијем светлу види у малигној пропаганда коју машинерија, пре свега САД и Велике Британије, спроводи око специјалне операције Русије у Украјини, а зарад остваривања свог циља не либе се да жртвују невине украјинске цивиле, гранатирајући их преко украјинских нациста, а да за то оптужују руску страну.

Међутим, то је деја ви, односно, већ виђено у ратовима у бившој БиХ, када су на Маркалама жртвовани сопствени сународници-муслимани, како би се оптужила српска страна, а још драстичније је било у Одбрамбено-отажбинском рату 1999. године приликом зликовачке агресије НАТО на СР Југославију.

Бомбе бачене са безбедне висине погодиле су колоне шиптарских жена, стараца и деце код Ђаковице и Призрена, покушај да се за то оптужи српска страна брзо је пропао, а НАТО је лаконски објаснио шејизом “ колатерална штета”.

-Тих дана интензивно смо пратили догађаје, посебно у Метохији. Били смо изненађени када смо чули да је НАТО авијација дејствовала по цивилној колони. Дана 14. априла 1999. Године код села Меја,близу Ђаковице, испод објекта Чабрат па све до Ландовице, НАТО авиони дејствовали су по албанској колони на пет до шест места (Теријски мост, Швањски мост, Зрзе, Велика Круша, фабрика црепа код Ландовице). Ова колона избеглица на тракторима, запрежним возилима и цивилима који су ишли пешке враћали су се кући. На објекту Чабрат било је командно место комаданта 52. АРБр ПВО на коме је био комадант пуковник Милош Ђошан. Место догађаја одмах је обишао и комадант 549. мтбр пуковник Божидар Делић. О страхотама шта је видео причао нам је када се вратио. Упућена је санитетска екипа да пружи помоћ преживелима. Телевизијска екипа из Приштине све је снимила и објављено ја на РТС-у. Призор и слике које су се моге видети биле су ужасавајуће – прича за Искру Стојан Коњиковац, бригадни генерал у пензији и један од легендарних ратних старешина у 549. моторизованој бригади из Призрена, под командом генерала Божидара Делића.

Портпарол НАТО Џејми Шеј је 15. априла 1999. у Бриселу дао веома нељудски коментар на овај догађај: „Пилот је бацио бомбу уз добру вољу, како бисте и очекивали да учини тренирани пилот из НАТО земље.“

-Друго дејство непријатељске НАТО авијације било је 14. маја у близини села Кориша, код Призрена. Испољено је дејство НАТО авиона по цивилној колони од 55 трактора и једним камионом са више од 600 албанских избеглица.Колону избеглица која се враћала кући са граничног прелаза Врбница ухватио је мрак. Скренули су са регионалног пута Призрен-Сува Река код села Кориша да предахну, нешто поједу и преноће. Били су на улазу у село под ведрим небом у импровизованом кампу. У колони је било доста деце. Када су стигли у село и разместили се увелико је била ноћ. Мотори трактора од рада били су врући и исијавали топлотну енергију. Из команде корпуса звали су нас и питали да ли имамо јединицу у селу Кориша и ако имамо да је одмах померимо одатле, јер је откривена. Одговорено им је да немамо ту јединицу, али ћемо за сваки случај још једном проверити. У току позивања и провере стања распореда јединица у простору одједном су се зачуле снажне експлозије северо-источно за око 6 км од Призрена – објашњава генерал Коњиковац и додаје:

-Авиони су лоцирали покрете и распоређивање трактора код села Корише, на основу врућих тракторских мотора. Изненада су дошли НАТО авиони и у три наврата ракетирали конвој и то 20 секунди иза поноћи, 10 минута после поноћи и 10 минута пре један час по поноћи. Испољили су снажно дејство по улогореној колони избеглица.

Импровизовани камп је буквално спржен, као и живи људи који су се нашли на лицу места. Почињен је прави покољ, посебно дејствујући касетном бомбом. Та врста бомби не прави велике кратере, али развијају огромне пожаре у широј околини.

-Од избегличких трактора преостали су само делови метала. Уништено је 20 трактора на којима и испод којих су спавале избеглице. Сутра ујутро делови тела могли су се видети свуда унаоколо. Ујутро је наша екипа изашла на лице места, изашла је и ТВ екипа дописништва РТС из Призрена, која је снимила ужасан призор и послала снимљене кадрове у РТС Београд, што је такође објављено на РТС-у. Наша санитетска екипа и санитетска моторна возила изашли су на лице места и пружили помоћ преживелима и извршили евакуацију повређених до болнице – каже Коњиковац.

Генерал даље прецизира да на око 10 км од импровизованог кампа избеглица, није било наших, ни полицијских снага.

-На вест о масакру у селу Кориша портпарол Стејт Департмента Џејмс Рубин изразио је скепсу сугеришући да су овај злочин можда починили Срби. Портпарол НАТО изнео је тврдњу да су НАТО авиони напали легитиман војни циљ, јер су идентификовали Коришу као „војни логор и командно место“. Страдало је 78 цивила од којих 35 старости до 15 година, а рањено више од 80 цивила међу којима и две бебе. Нико за ове злочине није одговарао. Наводна објашњења о колатералној штети не могу се узети у обзир јер колатерална штета може да постоји само при уништењу материјалних добара, али не и за људске жртве. Моћницима није потребно одобравање или правдање пред неким. Ко је тај који сме да дигне глас против њих, а да при том не буде кажњен – каже наш саговорник.

Анђео смрти

И на овим примерима видимо да је „Милосрдни анђео“ био анђео смрти. Страдало је цивилно становништво које је злоупотребљено и по директиви терориста требало свету приказати хуманитарну катастрофу. Ни криви ни дужни „угњетавани“ су платили цену неистине, јер би у супротном били кажњени од својих. И Срби су пред налетом „Милосрдног анђела“ бежали са својим завежљајима у Србију, тражећи спас голог живота, али то нико није приметио. Никоме то није ни било битно. Дошли су у туђу земљу да убијају децу, старце, а причају о ратним законима, великодушности, моралним вредностима и правди – каже генерал Коњиковац.

Синиша Костић
?>