Љубиша Спасојевић: Калињинград, западни део Украјине и још неке ситнице

Опасност која је највећа од свих је могућност организовања референдума у остатку, односно западном делу Украјине, за уједињење са Пољском. Увећана територија Пољске је и увећана НАТО опасност за Русију

Изгледа да је специјална руска операција ослобађања Украјине довела до тога да ЕУ сада много боље чује поруке из Москве и да их веома озбиљно схвата. Док је од Минхенске конференције – када је Путин упозорио Запад – па до почетка ослобађања Украјине протекло петнаест година, од одлуке Литваније о блокади робе која се из Русије транспортује у Калињинград до њеног повлачења прошло je око месец дана. То је још један знак да се капитулација ЕУ – која је започета када су државе чланице први пут платиле руски гас рубљама – наставља, као што су и захтеви да се Северни ток 2 пусти у погон. Надобудна политика санкција се само за неколико месеци свела на снисходљиву политику „пљуни, па лижи“. То су такође и знаци да властодршци ЕУ покушавају ублаже народно незадовољство – не зато што су увидели грешке или из изненадне љубави према Русији, или сопственом народу, већ зарад опстанка на власти, да би ако преживе наставили да слушају диктат САД. Газда мора да се слуша, иначе ће бити уклоњени новим послушницима који то једва чекају. За утеху житељима ЕУ јесте то што има још држава у Европи које нису чланице ЕУ, а вазали су САД, али питање је колико утеха може да греје? Орбан, који једини у ЕУ води политику у интересу мађарског народа, само је једна ласта која не најављује пролеће.

Случај Калињинграда је показао да ЕУ чује и сада слуша поруке из Кремља. Да ли ће их и прочитати показаће тумачење слова и симбола којима су означене руске војне групе које сад ослобађају Украјину. Наиме, то што су оне обележене латиничним словима, а не ћириличним, говори да су то поруке упућене Западњацима, пре свега НАТО. Можда (погрешно) схвате да је V ознака за победу (Victory), Z као последње слово абецеде, односно њен крај, крај једнополарног света, а да О није слово, него круг који је симбол опкољавања, односно котла. Овај ребус чини се претешким, јер су умни капацитети њихових политичара углавном запослени на измишљању разлога за заобилажење санкција које су наметнули Русији.

Уколико од садашње Украјине остане неки део који у сваком погледу и суштински неће контролисати Русија то ће у скорој и даљој будућности донети велике негативне последице по Русију. Нека украјинска, а проруска власт која би после капитулације садашње била образована, временом би опет роварењем Запада била замењена неким новим Зеленским – Зеленским Другим, при чему не треба искључити могућност да ће се пензионисани Зеленски Први одмарати на ловорикама добитника Нобелове награде за мир. Обама ју је добио иако је био дубоко умешан у рад биолабораторија Пентагона широм света. Награђивање Зеленског би био логичан наставак таквог рада комитета који додељује ову награду.

Ако остави било који део Украјине без свеобухватне и суштинске контроле, Русија би омогућила преживелим неонацистима да се повуку у те делове регрутујући нове легије од малих ногу. Тиме би денацификација била безуспешна, а и демилитаризација као део истог процеса, пошто су неонацисти део украјинске војске. Дошло би до поновног наоружавања и обуке тих легија, овог пута НАТО оружјем са резултатима који су сад видљиви. Пример Немачке која је после Првог светског рата такође била демилитаризована, а после Другог демилитаризована, али не и денацификована – јасно говори томе у прилог. Многи нацисти нису одговарали за почињене злочине јер је крај Другог светског рата означио почетак хладног рата.

Опасност која је највећа од свих је могућност организовања референдума у остатку, односно западном делу Украјине, за уједињење са Пољском, који ће због састава и става становништва без сумње бити успешан. Увећана територија Пољске је и увећана НАТО опасност за Русију. Чак ЕУ, САД и НАТО имају и аргументе за такву акцију – референдуме који ће бити одржани у другим деловима Украјине да би постали делови Русије, као и референдум који је одржан на Криму, чиме је Крим ушао у састав Русије. На тај начин би се НАТО још више приближио Русији. Све жртве руских војника и цивила би онда биле узалудне. Евентуалне намере Мађара и Румуна да се овајде по истом принципу, довеле би до истих последица.