Георгије Зотов: ВРАТИТЕ ДУГ СИРОТОЈ ПОЉСКОЈ!

Једном је Георгије прочитао изјаву лидера владајуће партије Пољске Јарослава Качињског, дивне особе која је донедавно живела у стану са својом мајком и мачкама. Пан Качињски је саопштио да Русија треба да плати финансијску надокнаду Пољској за штету током Другог светског рата: у износу који сами Пољаци утврде.

Георгије, наравно, све ово топло подржава. Истина, потребно је вратити ситуацију на јул 1944. године, кад се Црвена армија усудила да безобразно упадне на пољску територију и избаци одатле културни немачки народ. У то време, из неког разлога, Пољаци нису сматрани равноправним Немцима. На фотографији видите трамвај „Само за Немце“, и знак „Пољацима улаз није дозвољен“. Односно, Трећи Рајх је пољску нацију доживљавао као другоразредну. Такође, на сликама је погубљење пољских талаца у Бидгошћу, и дечији концентрациони логор „Киндер КЦ“ у Лођу. Из неког разлога, груба и непристојна Црвена армија лишила је Пољску ових пријатних и симпатичних ствари.

Даље, на територији Пољске радили су СС концентрациони логори – Аушвиц, Собибор, Треблинка, Мајданек, Штутхоф и други – где је убијено 1–1,5 милиона људи. Укупно, током 6 година нацистичке окупације Пољске, погинуло је 6 милиона њених грађана. 20% становништва. Милион годишње. Црвена армија је зауставила овај транспортер смрти и, као што сад видимо, за то је потребно платити. И више од тога.

СССР се терети да је, протеравши Немце из Пољске, тамо успоставио свој режим. То је, наравно, неправедно. Ето, Сједињене Државе, протеравши Немце из Француске и Италије, наравно, дозволиле су Французима и Италијанима да одреде своју будућност и нису остављале тамо базе са трупама на ко зна колико година. Ах, јесу? Па, добро, случајно. Нису хтели, догодило се, немојте се увредити. Боље је бити увређен на СССР, поготово што га више нема. Совјетски Савез, који је положио 600 хиљада војника за ослобођење Пољске, дужан је да захвали за срећу што је то урадио, и да се удаљи на прстима. Тако поступају сви културни интелигентни људи.

И наравно, СССР је из неког разлога Пољској дао немачке територије Шлеске, Пруске и Помераније. Одакле су Пољаци протерали целокупно немачко становништво: 2,3 милиона људи. Георгије се слаже да Пољска треба да плати репарације под малим условима – она ​​ће вратити ове земље назад Немачкој, и преселити све Немце обратно. Уосталом, све што је добијено од СССР-а јесте зло. А од зла се треба ослободити.

Генерално, 1944. године била је дивна ситуација. Пољаци су били другоразредни у својој држави. А државе, у ствари, није било. Нису могли да се возе са Немцима у истом трамвају. Уништавана је једна нација по стопи од милион људи годишње. Чак су и деца била смештена у концентрационе логоре и стотине хиљада су одузете од родитеља за програм „Лебенсборн“, предате немачким неплодним породицама. Пећи у логорима радиле су свакодневно. А онда су дошли Руси и све то зауставили. Поремећај.

А шта су Руси урадили? Учинили Пољску поново државом. У СССР-у је популаризована пољска култура, сви су гледали пољске филмове и читали пољске књиге (о томе како је сиромашним уметницима било тешко да играју за окупаторе). Пољској су дали немачке земље. Али наравно не. Морамо још и да платимо Пољацима. По правди. У супротном, вређамо добре људе.

И наравно, Георгије разуме – у Пољској су сви свесни: чим они нешто захтевају, Русија ће потрчати да плати. Одмах, из истих стопа. Неко ће рећи да су пољски политичари потпуно изгубили остатке менталног здравља, и не знају више како да забављају бираче, у мамурлуку млатећи догађајима од пре 75 година. А Георгије ће рећи – то је прави патриотизам, људи не спавају ноћу, срце им бије за државу. Ево, нашли где да добију новац. Има ли шта да им се замери? Ма, не дај Боже.

Стога, закључује Георгије – ако Пољска пристане да врати ситуацију на ниво из 1944. године, и да сама себе ослободи (заједно са осталим европским земљама), и поново се нађе у истим условима као 1944. године – Георгије сматра да им за ову врсту забаве обавезно треба платити. Штета што је то немогуће, јер временска машина још није измишљена.

А било би заиста фантастично.

(Телеграм канал Г. Зотова; превео Ж. Никчевић)