Евроатлантисти у Немачкој отпочињу велику интернет офанзиву. Намера је да она убрзо поприми глобалне размере.
Припадници мондијалстичких кругова тврде да грађани Немачке и других западних земаља нису бесни што је њиховим земљама глобална и локална анационална „елита“ наметнула такву миграциону, генерално демографску и културно-идентитетску политику која ће довести до тога да пре краја овог века оне изгуби изворно европски, аутентично национални и хришћански карактер. Таман посла да се Немци или Французи, по њима, ради тога и разарања вредносног наслеђа њихових народа искрено љуте. Они су наводно извештачено незадовољни само због интернета и посебно друштвених група. Преко тих „нових“ медија „злонамерници“ (национално-суверенистичке снаге), као, ремете идилу и неосновано побуњују народ.
(ДЕЗ)ИНФОРМАТИВНА АРЕНА
Медији су одавно постали централна политичка арена у иоле развијеним земљама. Приступ њима је кључни ресурс за освајање и очување власти. Они су (гео)политички инструмент. При томе се често обраћају најнижим инстинктима и служе се огољеним сензационализмом. Медијска битка за власт, односно дугорочно обликовање свести и наметање идеологије владајућих, одвија се извртањем чињеница и својеврсном колективном хипнозом. Манипулације па и лажи, уз куповину медијског простора, поседовање медија и органичавање приступа конкурентима истима, средишњи су делови политичког процеса уместо да то буде надметање аргументима усмерено ка критичком мишљењу.
Све то добро зна и мондијалистички естаблишмент. Разуме да се ту налази кључ његовог досадашњег успеха, а хистерично реагује јер схвата да му је монопол разбијен. Интернет, који је створен из других разлога, отргао се контроли и постао друштвено-политичка ослободилачка одскочна даска. Они који су били незадовољни владајућим системом, који су одавно схватили куда нас води постмодерни евроатлантски тоталитаризам – прво су упорно протестовали због стања у сфери великих медија. Брутална медијска маргинализација идеја, организација и људи који се противе антинационалном и антитрадиционалистичком глобализму – готово да је обесмислила изборни процес. Бирани су увек експоненти мондијалистичког капитала и идеја, тек маскирани у мало другачије партијско рухо. И тако је било све док њихови противници нису престали само да кукају над злом медијском судбином те се нису посветили интернет ресурсу који је и за њих био слободан.
ИНТЕРНЕТ ОФАНЗИВА
То, уз враћање старом добром раду на терену (зборови, трибине, уличне акције), почело је да мења политичку конфигурацију западних земаља. У многоме захваљујући деловању на друштвеним групама Трамп је победио. Аустријске и друге европске суверенистичке снаге на тим основама такође незаустављиво грабе напред. И сада они који Ангелу Меркел виде као последњег свог великог маршала на пољу битке, њој поручују: крени у интернет офанзиву или ће рат за нас бити изгубљен! Она је и сама већ схватила да то мора да учини, али наравно, као што њено братство то стално ради, све ставља у обланде нових лажи. Нису криве разне Меркелове који су Европу завиле у црно већ они који не желе да Нотр Дам тихо доживи трансформацију у џамију па упозоравају грађане да се етапно иде ка томе.
Како је недавно Ангела рекла у једном говору: „Нe би трeбaлo дa пoтцeњуjeмo oнo штo сe дoгaђa нa интeрнeту.Mишљeњa дaнaс нaстajу нa другaчиjи нaчин нeгo прe 25 гoдинa. Лaжнe стрaницe, рoбoти и трoлoви мoгу искривити пoглeд“. Гле безобразлука! А шта су CNN и њему слични немачки, амерички, британски и други мејнстрим медији радили и раде? Није ваљда да заговарали фер дискусију и борбу чињеницама? Одговор знамо а како наш народ каже: „Вук длаку мења али не и ћуд“. Ангела Меркел и њој слични не одустају. И не могу. Задатак због кога су доведени на врх је да због интереса корпорација Сороша, Рокфелера и других глобални олигарха, жртвују своје националне државе, претварајући их у административне јединице неформалне западне империје, испуњене јефтином радном снагом и потрошачком масом из разних делова света.
ГЛОБАЛНА ОПАСНОСТ
Ради тога се спремају да крену у нови велики поход. У питању је свеобухватна интернет кампања. Ових данас је у Немачкој, из врха партије коју није срамота да се и даље зове Хришћанско-демократска унија, процурило да улаже огромна средства у унапређење деловања на том пољу. Убрзано се редефинише стратегија, регрутују кадрови (читаве организације), праве лажне странице, преузимају бројни стари сајтови (уз задржавање привидно старог курса и тек селективно убацивање сврсисходних ставова). У околностима када се мондијалисти плаше да изгубе Немачку као преостали бастион свог накарадног светског поретка, помахнитало отпочињу велики бој за који мисле да може да им донесе преокрет. Предстоји нам својеврсна интернет „Курска битка“.
Људи уморни од мејнистрим медија све више се оријентишу на интернет за који су уверени да омогућава слободну размену мишљења о проблемима који их тиште. Они који су те проблеме створили почели су да схватају куда их то води и покушаће да окупирају и интернет. Поход у том смеру ће се у наредном периоду одвијати на немачком, француском, енглеском говорном подручју. Али немојмо се заваравати да рефлексије тога неће бити присутне и код нас. Зла евроатлантске империја ће на интернету пробати да узврати ударац и измени себи у корист ток ратних догађаја у широким размерама. Морамо то брзо схватити и ми у Србији те мобилисати све расположиве снаге за отпор!
Тагови: Драгомир Анђелковић, Курска битка, Немачка