АСАНЖ, ТРАМП И (НЕ)СЛОБОДА ГОВОРА: Између затвора и корпоративне цензуре

ИСКРА на Фејсбуку

фото: Sputnik/ AP Photo / Matt Dunham

Док су „Твитер“, „Фејсбук“ и „Амазон“ ућуткивали америчког председника Доналда Трампа због нереда у Вашингтону, суд у Лондону одлучио је да оснивач „Викиликса“ Џулијан Асанж има да остане у затвору иако је претходно одбио захтев Вашингтона за његово изручење. У самозваним престоницама људских права и слобода забрањена је слобода неодобреног говора.

После 10 година правне борбе за своју слободу, скоро две године након што је отет из амбасаде Еквадора у Лондону и пребачен у најстроже чувани затвор „Белмарш“, и 11 месеци откако је почео да се суочава са америчком оптужницом која му, по Закону о шпијунажи, прети казном од 175 година робије, оснивач „Викиликса“ је у понедељак добио једну битку, али не и рат, за своју слободу.

Психолошко мучење

Судија Ванеса Барејтсер одбила је захтев Америке да јој изручи Асанжа, да би, у среду, одбила и Асанжов захтев да уз кауцију буде пуштен из „Белмарша“. Он остаје у затвору ишчекујући америчку жалбу на пресуду, а то значи да ће у најбољем случају, предвиђа му „Њујорк тајмс“, затворен остати још барем неколико месеци.

И као што Џулијан Асанж остаје у затвору, пресудом лондонског суда није боље прошла ни слобода говора. Судија Барејтсер, наиме, није оспорила саму садржину америчке оптужнице против Асанжа – он је први новинар који је доспео под удар закона из 1917. године – већ је одлуку о његовом неизручењу донела због тобожње бриге за Асанжово ментално здравље у америчком затвору. Па је зато одлучила да га остави у самици у британском затвору. У коме је, према извештају специјалног известиоца УН-а за тортуру Нилса Мелцера, изложен „психолошком мучењу“.

Виртуелне решетке

А са друге стране Атлантика се иза решетака, само виртуелних за сада, нашао председник Америке Доналд Трамп.

Марк Закерберг, власник „Фејсбука“, саопштио је своју пресуду да Трампу буде блокиран приступ и овој друштвеној мрежи и „Инстаграму“ на неодређено време, а најмање током две наредне недеље док Џозеф Бајден и званично не преузме власт. Трампа је ућуткао и „Амазонов“ стриминг сервис „Твич“, док је „Твитер“ испрва испао најмилостивији. Тако што је само, под претњом да ће га суспендовати, председника Америке натерао да избрише све своје твитове које су „Твитерови“ тужиоци и судије оценили као спорне. Да би га затим ипак суспендовао у потпуности.

„Ово ће бити упамћено као прекретница у бици за контролу дигиталног говора“, прокоментарисао је други најчувенији узбуњивач на свету, Едвард Сноуден, који је од Џулијана Асанжа прошао боље само зато што је стигао да се на време склони на сигурно, у Русију.

Шта ће свету донети прекретница битке о којој говори Едвард Сноуден? Каква ће бити даља судбина Џулијана Асанжа, и шта ће значити за будућност слободе говора? И да ли ће Доналд Трамп смети да га помилује пре него што и сам буде трајно ућуткан?

Опасна пресуда

Ово су питања о којима су у „Новом Спутњик поретку“ говорили Владимир Радомировић, председник Удружења новинара Србије, и публициста и писац Марко Танасковић.

„Образложење одлуке о неизручењу Асанжа Америци садржи у себи опасност по новинарство у целини, јер нису оспорени сами разлози због којих су Сједињене Државе тражиле његову екстрадицију,“ указује Владимир Радомировић, док Марко Танасковић објашњава да онаква пресуда представља „половично решење којим се Америци оставља простор да достави гаранције да ће Асанж имати добар третман у затвору, и да неће бити ризика да изврши самоубиство, што је наведено као разлог за одбијање америчког захтева. Тако да уопште није немогуће да он ипак буде изручен Сједињеним Државама.“

Чувари интереса крупног капитала

Асанжова судбина, сматра Владимир Радомировић, „била би другачија да постоји снажан притисак јавности, и да су мејнстрим медији и организације за заштиту слободе говора заједно стали у његову заштиту. Али они то нису учинили.“

Овако јединствен став медија главног тока не треба да чуди, с обзиром на податак да је свега 6 мегакорпорација у САД у свом власништву држи чак 90 одсто тамошњих медија.

„Сад коначно гледамо коначно огољавање те звери која се крије иза онога што се назива мејнстрим медијима,“ коментарише Марко Танасковић. „Реч је о страшном лицемерју које поприма орвелијанске размере, где медији и њихови корпоративни власници на себе узимају улогу и тужилаца и судија истовремено. При чему се сами ти мејнстрим медији не могу сматрати слободним из простог разлога што раде за своје газде а не у корист јавног интереса.“

А све је, додаје Радомировић, „утолико и горе што капитал тежи монополизацији, а то значи, све већој концентрацији власништва, моћи и утицаја у све мањем броју руку… О томе сведочи и ућуткивање Доналда Трампа, при чему се друштвене мреже понашају као цензори. А ми морамо да се запитамо: ако се то дешава председнику најмоћније државе на свету, како ћемо се ми изборити са тим?“

На ту опасност указује и чувени новинар Глен Гринвалд, који подсећа да је Поткомитет за борбу против монопола конгресног Комитета за правосуђе, иначе, тело под контролом демократа а не републиканаца, у јулу прошле године установио да „Фејсбук“, „Амазон“, „Гугл“ и „Епл“ представљају класичне монополе.

Он упозорава: „Шачица олигарха из Силицијумске долине одлучује кога смете а кога не смете да чујете, укључујући и председника САД. Они своју моћ употребљавају по сопственој вољи, без успостављених стандарда, одговорности или могућноти жалбе.“

„Готово половина Американаца остала је без права гласа. Ако је тачно оно што је рекао Артур Милер, да је задатак медија да омогуће дијалог у друштву, онда у Америци дијалога више нема,“ указује Радомировић.

Међутим, упозорава Марко Танасковић, „буду ли Трампу и милионима његових присталицама овим цензорским захватима били одузети медијски вентили за исказивање незадовољства, могуће је да се догоде и прави, озбиљни протести уместо оне фарсе коју смо видели приликом упада у Капитол. Наиме, ако људима одузимате право да искажу свој легитимни политички став, ви их терате у илегалу. А то не може да буде добро ни за америчко друштво, ни за свет у целини.“

А ништа добро неће донети ни поука коју ће сви будући потенцијални узбуњивачи извући из судбине Џулијана Асанжа. Оснивач „Викиликса“, предвиђа Владимир Радомировић, „барем у догледно време неће изаћи на слободу, јер те силе, које су против њега, управо од његовог случаја желе да направе пример за све остале који би могли да се дрзну да открију њихове тајне“.

rs.sputniknews.com

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.