ВЛАДИКА ГРИГОРИЈЕ: Одлично би било да Кустурица постане градоначелник Требиња, али, велики је ризик предвиђати шта ће урадити славни режисер

Његово преосвештенство владика захумско-херцеговачки и приморски Григорије истиче да је оно што је проблематично са „нашим национализмима, нашим политикама, а чега у вјери не би смјело бити ни у примјесама – идеологија“.

„Ако најсвјетлију идеологију присвојите само за себе и своју заједницу, ви сте у проблему да неког другог повриједите“, рекао је владика Григорије у разговору са филозофом Елисом Бекташем, објављеном на сајту Епархије захумско-херцеговачке и приморске.

Владика Григорије сматра да за цркву идеологија мора бити страно тијело, нешто што ни по чему не смије бити органско и да сваки идеолошки набој мора бити одстрањен, те да једино тада можемо да говоримо, а да то не буде опасност за нове сукобе.

Говорећи о односима између Исламске заједнице и Српске православне цркве, владика Григорије истиче да су односи „добри у оној мјери у којој ми заиста вјерујемо у оно што проповиједамо“.

„Неко ми је причао да постоји некакав запис гдје чувени Бењамин Калај упозорава неке људе да би требало да спријече врло интензивно и опасно дружење и приближавање православних и муслимана у БиХ, као и то да се мора радити на њиховом разједињавању јер се они понашају као да су и даље један народ.

Тај запис ваљда постоји иако га ја нисам читао, већ ми га је неко цитирао. Ако не постоји, онда ми је жао, али знам да постоје људи који тако мисле и раде и да је то врло опасно“, рекао је владика Григорије.

Он сматра да је једна несигурност у тим односима поштена и праведна и да они управо на том основу добро функционишу.

„Ми ходамо као дјеца чији је корак још увијек несигуран. И у том смислу то је добро јер не глумимо неке људе који су превазишли све разлике, али у односу на друге наше различитости, помаже то што ми имамо јасније дефинисане те вјерске идентитете“, додао је владика Григорије.

Он наводи да је код политичара то сасвим флуидно, зависи од године до године, од избора до избора, те да се мијењају правци кретања, идеје о животу и смрти, као и оне о дневнополитичким питањима.

„То понекад зависи чак и од коалиционих партнера, а не само од унутрашњих кретања унутар једне политике. Ту је зато још проблематичније да говоримо о неком јасном, истинском помирењу“, нагласио је владика Григорије.

На питање шта данас значе Пребиловци и одакле идеја да се Пребиловци обиљеже на другачији начин и да се одступи од начина на који се протеклих деценија говорило о стратиштима и мјестима покоља, владика Григорије је истакао да идеја извире из саме суштине предања историје мучеништва.

„Све источне религије имају један нарочит однос према мученицима, чак би се могло рећи да су утемељене на мучеништву. Међутим, оно што сам примијетио, јесте да мученици никада нису имали осветнички карактер и да никада нису тражили освету.

Само захваљујући томе било је могуће да мучеништво постане славно. У сваком другом случају, оно би било извор нових сукоба“, рекао је владика Григорије.

Он је нагласио да давање значаја ономе ко је био против живота и ко га је уништавао, не доприноси животу.

Тиме смо се водили када смо хтјели показати да је у Пребиловцима важна слава, а не освета. То није било лако, јер је људској природи – боље рећи слабости људске природе, осветнички менталитет просто урођен и у њу уграђен“, рекао је владика и истакао да се против тога борило архитектуром, сликарством и ријечима којима су се обраћали људима.

Владика Григорије је нагласио да се до те мјере пазило о свакој ријечи, па је, како каже, било чак и идејних и вербалних сукоба са онима који су покушали да их скрену са тог пута.

„Ми смо били захвални Богу, а што је најважније, имам утисак да су нам и сами мученици били захвални зато што нису поново претворени у штап у нечијим рукама, него су били оно што јесу – мученици који су својом вјером у живот побиједили оне који су били против живота и који су их убијали.

И то је тај узвишени смисао и та тајна – да је побједа у рукама оних који су били слабији и да се Божија моћ показала у немоћи“, рекао је Григорије.

Његово преосвештенство владика захумско-херцеговачки Григорије сматра да би било одлично уколико би велики српски редитељ Емир Кустурица постао градоначелник Требиња, али да је велики ризик предвиђати годину дана унапријед шта ће урадити славни редитељ.
Григорије објашњава да је Емир Кустурица, као изузетна личност, непредвидив, те да о томе разговарају већ дуже вријеме. „Он је, као и ја и многи други људи који дођу у овај град, заволио Требиње“, наводи владика Григорије.

„Људи заволе ово сунце, климу, положај, архитектуру, неку естетику која јесте мало нарушена, па може и мора да се обнови, али је и сачувана као ријетко гдје“, рекао је владика Григорије, додајући да је чињеница да немамо много оваквих градића не само у БиХ већ и у бившој Југославији и да јесте изазов стати на чело једног оваквог града.

Владика Григорије сматра да би Требиње добило отворену онтологију тако да би читав свијет, који зна за Кустурицу, чуо и за једно мало Требиње, и да би то био један од највећих добитака, али да су и други добици занимљиви.

„Његово бављење филмом и умјетношћу усмјерено је на слику и стога је способан да формира слику тог града, односно да га естетски учини бољим. Друга ствар, његово познавање социјалних прилика, од `Сјећаш ли се, Доли Бел`, преко `Црне мачке, белог мачора`, па до „Живот је чудо“, показују да он познаје тај народ, што је, такође, битно.

И трећи важан моменат, који је на неки начин више посљедица нашег западњаштва, него нашег источњаштва, јесте тај менаџерски дух“, сматра владика Григорије.

Он каже да је, можда, на крају најважније и постављено као главни циљ – да његово кандидовање не буде посљедица било које партијске активности, него да то буде узроковано дејством цијелог народа.

„Да народ каже – свака вама част, партије, показали сте у посљедњих 20 година шта можете, а ми сад хоћемо себи да изаберемо градоначелника који ће, заједно са нама, уредити град онако како ми желимо. Вама нико не брани да гласате за овога или онога, али ми предлажемо да гласате за Кустурицу“, истакао је Григорије и додао да би се на тај начин добило једно присилно помирење.

Он сматра да за мале народе и за мале земље оволики број партија значи буквално завађање народа.

„Није нико од нас противник демократије, али није исто када у једној Америци од 350 милиона становника имате три партије, од којих су двије велике, а трећа безначајна, и када у једном Требињу или једној Зеници имате дванаест партија. То лудило онда улази у куће, завађа породице, уноси немир“, истиче Григорије.

Он додаје да је тренутно стање такво да „једна партија узме власт, па запошљава своје, онда дође друга партија па и она запошљава своје, па, умјесто напретка, стално слушамо међусобна оптуживања“.

„Овдје не би било могућности за такве изговоре, просто би се повукла једна црта, на чело града би дошао један човјек који има ауторитет, а и умјетнички, менаџерски и свјетски глас.

Наравно, ја га сваки дан храбрим, али сам и неко ко му говори какве све опасности и искушења ту постоје. Тако да је рано говорити да ли ће се то десити, али ако се деси, било би одлично“, сматра владика Григорије.

Говорећи о враћању епархија у Мостар и о животу у том граду, владика Григорије је рекао да, ако људи не буду узели ствар у своје руке и ако не почну озбиљно да раде – Мостар се може упропастити.

„Ми живимо у једној средини свакодневно и не видимо како се она урушава. Понекад се уплашим како они људи који сједе око Старог моста не виде да то све није баш тако сјајно.

С друге стране, Хрвати имају ту тенденцију да говоре о стоном граду, хрватском граду, међутим, и ту се појављује једна немоћ која потврђује да се не може градњом великих трговачких центара и сличним чиновима дати додатна снага Мостару“, каже Григорије.

Он истиче да снагу једном граду увијек дају људи.

„Ако људи не буду људи, ако човјек човјеку не буде човјек, биће много тешко да се извучемо када је ријеч о Мостару.

У сваком случају, некако сам више апсолвирао Требиње и источну Херцеговину, а у Мостару сам још увијек на `првој години факултета и не знам да ли ћу успјети да је положим`“, наглашава владика Григорије у разговору са филозофом Елисом Бекташем, објављеном на сајту Епархије захумско-херцеговачке и приморске.

Тагови: Владика Григорије, Емир Кустурица, Требиње