ТАМНИ ВИЛАЈЕТ: Како је академика Матију Бећковића оспорио страначки активиста Мирослав Којић Која
Фото: С. Гарић
– Добро дошао Бајо, потоњи Мехмед-пашо Соколовићу, који си давно отишао да би заувек овде остао! – овим речима, академик Матија Бећковић, поздравио је откривање споменика великом везиру Мехмед-паши Соколовићу, недалеко од његове задужбине – на Дрини ћуприје – у Вишеграду, на Видовдан.
Истим поводом, отвореним писмом, грађанима и власти Вишеграда, уочи Видовдана, обратио се Мирослав Којић, председник ОО СДС Вишеграда:
– Ко вам је дао сагласност и по чијем налогу постављате споменик турском везиру Мехмед-паши Соколовићу у Вишеграду? Везиру османлијског царства, које је више од 400 година држало српски народ у ропству и вршило невиђено насиље и геноцид над целим српским народом… Мало који народ на свету би издржао стотине година ропства крволочног отоманско-исламског царства, али су Срби то издржали, захваљујући свом вишевековном битисању на овим просторима, пре најезде Турака, својој традицији, култури и, пре свега, својој православној хришћанској вери и цркви, која је чврсто стајала уз свој народ и надљудским напорима нас сачувала да не нестанемо као народ на овим просторима.
Претходно цитирано, политичар Којић је јавно обзнанио пре него што ће академик Бећковић ишта рећи, те би, већ по том основу, ова ”полемика” могла бити окончана. Али, у том некада српском, потом отоманском и овом најновијем вилајету, никада се ништа не може окончати, па ни полемика, јер…
… Јер људи у Вишеграду причају да већ данима виђају Мирослава Којића Коју како са мацолом у руци, тешком неких десетак килограма, накривљен мало у страну, због тог терета, шета градом. Кажу људи да га виђају и ноћу са том мацолом, како обилази око споменика Мехмед-паши Соколовићу, исто онако како је Мурат Шабановић са мацолом обилазио око споменика Иви Андрићу.
Мирослав Којић Која да је српски Мурат Шабановић..?!
То не може бити истина!
Чему, онда, мацола..?
То је његова покора!
Тешко, рећи ће заштићени сведоци његовог живота.
Да носи покору, та би мацола морала имати најмање 50 кила! А такву још нико није ни направио ни видео! И сад: ако би, неким чудом – које никако не би било божје, Мирослав помуратио и оном мацолом од десет кила срушио бронзанога везира отоманског, морао би добити покору од 50 кила, а са таквом покором у рукама, ударио би он и на мост Мехмед-паше Соколовића! И њега треба срушити!
Има ли велики везир грађевинску дозволу за мост?
Нема!
Има ли Коџа Мимар грађевинске лиценце за мостоградњу и хидроградњу?
Нема!
Молим лепо! Нису поднели ни захтев за легализацију!
Да се руши нелегална отоманска градња!
…
Такве идеје јесу отоманске, ако је реч о психијатријском отоману.
Лежећи на њему, њихов поборник треба да добије терапију:
Мехмед-паша Соколовић имао је заслуге за обнављање Пећке патријаршије. Пре тога, овај простор био је под управом Охридске архиепископије. Мехмед-паша тако је осамосталио српску Цркву, а први патријарх био је архиепископ пећки, Макарије Соколовић, блискi сродник или, чак, брат Мехмед-паше Соколовића.
Ефикасна кућна терапија била би – читање романсиране биографије Мехмед-паше Соколовића, Душана Баранина (Отворена књига, Београд, 2010), три пута на дан, по 349 страна, колико књига има.
То, међутим, тешко да ће помоћи оном који исправно схвата да је црква сачувала српски народ, али не разуме да је растурену и унижену српску цркву васпоставио ”Турчин православне вере” – што би морао бити еквивалент јањичарски потурченом или исламизираном Баји Соколовићу, потоњем (да вратимо и академика у ”полемику”) Мехмед/паши Соколовићу…
…
И прича се, још, у том вилајету рајетинском, да се ноћу, при доброј месечини, на вишеградским крововима може видети прилика која, њишући се под несразмерним теретом мацоле, скакуће са црепљике на црепљику, са димњака на димњак, примичући се све ближе и ближе уснулом, бронзаном Мехмед-паши Соколовићу…
Вреба да бронзани паша устане, па да га разбије у парампарчад и за свагда освети страдали српски род, а нова зла предупреди!
Ко, још, осим деце предшколског узраста и СДС-а верује у такве приче..?
Мада… Ни деца нису оно што су била…
Не верују, сигурно!
Тагови: Видовдан, Матија Бећковић, Мехмед-паша Соколовић, Мирослав Којић
