СУЗЕ И СМЕХ У “ПРОКЕЛТОЈ АВЛИЈИ”:Узбудљиви утисци после српске премијере филма “На млечном путу”

Ко на брду ак` и мало стоји, више види но онај под брдом. Горе у Мокрој Гори, трагично затурени језик човека који је ове речи записао, оживео је у остварењу на “На млечном путу” Емира Кустурице. Први филм из Републике Српске на интернационалној сцени имао је у понедељак српску премијеру у пуној “Проклетој авлији”, а утисци о виђеном све су јачи.  Било је суза, било још више грча да се оне сакрију, било је и смеха, а прича о љубави током распада Југославије, једно је од оних дела  где се људи узиђују без остатка, и политички је тестамент прослављеног редитеља.

Филмској мећави претходила је она снежна, у Мокрој Гори. За многе није било довољно места у “Проклетој авлији”. Онда се за најсрећније, док су се питали какав је политички тестамент  Емира Кустурице, “ролна завртела” у присуству редитеља и глумице Слободе Мићаловић. И, какав је тестамент? У радној верзији филма, Емир Кустурица у улози Косте, после смрти његове Младе (Моника Белучи), пење се као монах сваког дана на “кров” Херцеговине, и одозго, сваког дана изнова баца безмало неподношљив, велики терет – камење које је из долине донео.

– У коначној верзији, видели сте, монах камење не баца, враћа га доле и пуних 15 година покрива минско поље у коме је Млада страдала. Овакав крај филма, желела је моја супруга Маја и он је тако и снимљен – објаснио је Кустурица после пројекције, говорећи о спектакуларној сцени, са тешким камењем поплочаним пољем…

Реч је, дакле, без икаквог отклона, о  антиратној епопеји. О слављењу мира, упркос познатој чињеници осликаној у једној реплици у филму да “више неће бити рата, тек кад не буде Великог брата”.

– Све што сте видели у филму дошло је из животног искуства. Сам филмски језик прилагођен је Херцеговини и њеним људима, а група посвећеника је радила као у самоубилачкој акцији, као да је епилог снимања бити или не бити – додаје Кустурица – Пуне четири године смо чекали сунце у Херцеговини, да филм снимимо како треба.  Због мог глумачког неискуства, ја сам као натуршчик “просвирао” буџет, па је права срећа што свог новца имам, да се спасавам.

Моника Белучи у улози Младе, уместо да се уда за Жагу (Мики Манојловић), ратника који “са овдашњим ратом нема ништа” већ се бори негде у Авганистану, слушајући срце бежи са Костом. Све подсећа на пад Книнске крајине. Бег у љубав смештен је у најлепше пределе Србије и Републике Српске, како јој и приличи: у Требиње, Увејећу, Клобук, Хутово блато, врхове Зеленгоре и Таре, Камену гору…

– Сцена скривања у шупљини стабла снимана је три недеље. Толико у Србији траје пола снимања једног филма. То је иначе најстарије дрво на овим просторима. Овакве појединости омогућавају да се реалност надгради и да постане важнија од ње – каже Кустурица.

Слобода Мићаловић у улози Милене, млекарице и некадашње југословенске шампионке у гимнастици, заљубљена је у Косту. Коста са њеног имања носи млеко борцима на ратиште… Ова два простора, на којима живи исти народ, разликују се по томе што су становници једног у крвавом рату, а други упорно “нису у рату” иако је јасно, да им је усуд исти…

– Мене је фасцинирала храброст редитеља који ми је дао улогу, супротну од свега што сам до тада радила. Филм сам гледала у више верзија и сваки пут емоције су јаче – каже глумица која је остварила до сада најбољу, бескрајно упечатљиву улогу, за памћење.

“Историја” настанка филма “На млечном путу” почела је причама Емира Кустурице, књигом “Сто јада” коју су објавиле “Новости”, а узбудљиви епилог праћен овацијама и понеком сузом, догодио се у Мокрој Гори, одакле се дуже од деценије, види боље и даље.

Тагови: Емир Кустурица, Кустендорф, Мокра Гора, На Млечном путу