СЕЋАЊЕ НА ВОЈСКОВОЂУ: Драма о војводи Бојовићу
Фото: Новости
Члан драме Књажевско-српског театра у Крагујевцу, Здравко Малетић (42) премијерно ће 24. јуна у матичној кући извести монодраму „На таљигама у вечност “ аутора Владимира Ђорђевића из Крагујевца. После наступа на Фестивалу монодраме у Орашцу у другој половини јула, монодрама ће бити извођена широм Србије.
Ово је прво драмско дело о годинама заборављеном војводи Петру Бојовићу (1858-1945), знаменитом Старовлашанину и славном војсковођи, који је прешао пут од турског роба и златарског чобанчета до стратега и команданта у биткама које су донеле славу српском оружју и слободу поробљеном народу.
Монодрама почиње снимком вести са радио-таласа 20. јануара 1945. године, када су ослободиоци, од чијих повреда је преминуо учесник шест ратова, запретили „свако ко покуша да дође на сахрану, биће ухапшен и кривично гоњен“. Тело војсковође је до београдског гробља довезено на таљигама – без униформе, еполета, војничких почасти…
– Мој живот, то су наши ратови – говорио је учесник ратова Србије од 1876. до 1918. године, проводећи под заставом отаџбине 46 година.
ЕТИКА РАТОВАЊА
У монодрами замишљеној као суђење војводи пред српском историјом, аутор Ђорђевић и глумац Малетић казују животне драме, дилеме и судбоносне одлуке војсковође, и подсећају на витештво, патриотизам и етику ратовања 83-годишњег ратник.
Тагови: Здравко Малетић, Крагујевац, Монодрама, Петар Бојовић
Trebslo bi imenom i prrzimenom pronaći one koji su ubili velikog ratnika.
Све време рата војводу су држали у кућном притвору немачки војници. Кад су се „ослободиоци“ размилели по Београду да решавају стамбена питања, нису одолели кућној адреси на којој је стајало – ВОЈВОДА ! Претукли су војводу и његовог сина који га је бранио. Син је упућен на робију у С. Митровицу, а са Војводом је даље било како горе пише, поштовани читаоци…
На жалост, можда и најтрагичнија судбина истинског родољуба и великог војсковође , једног од петорице великана првог светског рата и моногих битака за време и пре њега … Официр победничке војске кога су представници поражене иѕ тог великог рата , у другом поштовали и чували , настрадао је од ”ослободилаца” Београда , тог истог града у који је умарширао у невиђеном форсирању ”од Кајмачкалана до Калемегдана ” како је записано у великом ратном албуму Андре Поповића …
” На ког је милог мисао бацила
док је планином јечао ветар
па потом кума кришом молила
да му надене име – Петар ? “
(”Безимена мајка Бојовића” , 1987, ММП )