СРПСКИ. Глас „ј“ је врло нестабилан, зависи од суседних гласова у речи. А ту још прави проблем близина вокала „и“, јер је некад тешко утврдити када се „ј“ чује. А некада се „ј“ пише уместо „и“…

Сонант „ј“ се пише унутар вокалских група „иа“, „ие“, „иу“, „ии“ то је такозвано интервокално „ј“, па ће се писати клијент, пијем, умију, калијум…

Онда би требало да су правилно написали на једном порталу: „Будући да су углавном еластичнији и боље пријањају кожи, спортски купаћи костими не остављају трагове на телу…“

Ипак нису: глагол приањати (дакле без „ј“) јесте изузетак, то је свршени парњак несвршеног прионути. А код прионути немамо „ј“, оно није структурални део основе.

Унутар вокалске групе „ио“ нећемо писати „ј“, као што је случај с глаголом прионути.

ИТАЛИЈАНСКИ. Из штампе смо летос сазнали да је „Алекса Терзић званично прешао у Фиорентину“. Овде се нећу бавити трансферима у фудбалу већ питањем: да ли је назив италијанског клуба коректно написан?

А зашто то питам? Зато што на Википедији стоји да је правилно Фјорентина.

И јесте. У Правопису се каже да када се групе PI, BI, FI, CHI, GHI нађу испред вокала, транскрибујемо их као „пј“, „бј“, „фј“, „кј“, „гј“.

Тако ће бити и Фјорентина (од Fiorentina).

Е сад, да ли после толико деценија „Фиорентине“ то треба мењати…

ШПАНСКИ. Пре неколико година, на годишњицу смрти познатог возача тркачких аутомобила Ајртона Сене, на порталу РТС-а изашла је вест о томе. Али речено је да се зове Аиртон Сена.

„Тако ми је рекао један хиспаниста“, образложио ми је спортски новинар кога сам питао зашто је написао Аиртон.

И јесте био у праву. Правопис каже да ако се у шпанском I нађе иза вокала а испред сугласника, транскрибоваће се у српском као „и“, не „ј“.

Изузетак је Буенос Ајрес, због створеног обичаја, мада би правилније било Аирес.

И познати возач је код нас био Ајртон Сена док је био жив. Ни ово не бих мењао, касно је за то.

ЕНГЛЕСКИ. „Војни авиони у реону Панчева и Кучева“, наслов је који наведе многе да прочитају текст, али мене не. Зашто? Зато што пише реон.

Мада се, према правилу, „ј“ не пише између вокала „е“ и „о“, као у примерима геометрија, теорија, деоба, у овом примеру имамо изузетак.

Сонант „ј“ ће се писати ако је структурални део основе, а у именици рејон (енгл. rayon) то јесте.

Некима је правописно правило важније од сензације да би прочитали вест.

НЕМАЧКИ. Сонант „ј“ се не пише ни између вокала „а“ и „и“, као у примерима лаик, заиста, наиван.

А то потврђује и пример са једног портала: „Бивши центар Црвене звезде Маик Цирбес вратио се у АБА лигу и то у новоформирану Цедевита Олимпију.“

Да ли је то баш тако?

Правопис каже да немачки дифтонг AI ипак треба читати као „ај“, што је поткрепљено примерима Дајмлер, Мајнц (од Daimler, Mainz).

Тако ћемо писати само Мајк Цирбес, у складу с правописним правилом.

ФРАНЦУСКИ. У нашим књижарама, и онлајн и у традиционалним, у које, нажалост, ретко залазимо, можемо наћи данас једну од ретких збирки песама: „Велико завештање“ Франсоа Вијона.

Зашто интервокално „ј“ разбија вокалску групу „ио“ када сам на почетку текста рекао да се унутар те групе неће писати сонант „ј“?

У питању је име транскрибовано из француског, а његов оригинални облик је François Villon.

Овде се ill чита као „иј“, а на крају је on.

Тако смо добили групу „ијо“, која, иако је за српски необична, у транскрипцијама из француског је коректна, тако да је презиме француског песника правилно написано.

КИНЕСКИ. На једном порталу сазнајемо да је „Хуавеи остварио већи профит за 28 одсто него у прошлој години“.

То је данас једна од водећих кинеских компанија, те је пожељно да јој име правилно транскрибујемо.

А шта каже Правопис?

Да је I у финалној позицији у транскрипцији с кинеског (Huawei) неслоготворно, па је ту оправданије писати „ј“.

Овде не постоји никакав изузетак, створени обичај… Увек мора бити Хуавеј.