ПЕПЕ ОПТУЖЕН ЗА СИЛОВАЊЕ: Легендарни и омиљени цртани јунак нова жртва свеопштег терора политичке коректности

ВАЉДА најзабавнији и највољенији међу анимираним заводницима, Пепе ле Твор, који је помогнут заводничким гласом Ђузе Стојиљковића, генерације учио како (не) треба “стартовати” девојке – сада се нашао на оптуженичкој клупи и то оптужен за силовање, ни мање ни више.

Тачније за “нормализовање културе силовања”, како је то на страницама “Њујорк тајмса” дефинисао Чарлс М. Блоу, објашњавајући да Пепеови упорни насртаји на мачку Пенелопу – подржавају наратив о силовању и сексуалном узнемиравању, у серији чија су циљна група деца и млади. Што је, наравно, недопустиво?!

Колумниста “Њујорк тајмса” затражио је од продукцијске куће “Ворнер брос” да заувек раскрсти са “француским цртаним љубавником” јер својим понашањем из епизоде у епизоду оправдава сексуално узнемиравање – закључавајући Цица Мацу, додирујући је без њене изричите жеље или макар сагласности, изговарајући непримерене речи и нежељене(?) комплименте… Исти новинар скренуо је успут пажњу и на Брзог Гонзалеса, јер популаризује расизам према Латиноамериканцима и Мексиканцима.

Иако “Ворнер брос” није дао званично саопштење поводом ових критика, компанија је из новог филма Space Jam (“Свемирски баскет 2”), у коме је с Мајклом Џорданом “играо” и проблематични твор – избацила лик Пепеа. Ово је подигло огромну прашину широм света, но колико год громогласно било оно “Не!” на друштвеним мрежама и у другим медијима, питање је хоће ли макар Пепе бити спасен, будући да је он тек последња у низу све чешћих жртава политичке коректности, која се већ одавно извитоперила и изметнула у убицу уметности, креације и сваког трачка – духа и духовитости.

Политичка коректност и морална паника никад на вишем нивоу, а свет никад у већој кризи вредности, вели Јелена Попадић, заменик уредника Редакције дечјег програма РТС и уредник серијала “Плава птица”, те додаје:

– Присуствовала сам радионици у којој смо добили задатак да докажемо тезу “Пепељуга је била прорачуната”. И заиста, постоји много доказа за то. Па ипак, да ли би иједан немалициозни гледалац то сматрао суштином приче о Пепељуги? Завладала је нека чудна “детократија”, дете је тобоже у центру света, мери се сваки тон и свака реч којом се обраћамо деци, већ пројектујемо године лежања на психијатријском кревету који исправља све наше грешке у опхођењу према деци. То је лицемеран однос, као што је лицемеран однос према Ле Пепеу. Има толико тога опаснијег.

Деца врло добро разумеју ствари – боље од одраслих, јер одвајају битно од небитног, уверена је Попадићева која објашњава:

– Дубоко сам уверена да ниједно дете на овом свету неће схватити да жели да силује кад порасте након одгледаног цртаћа о Ле Пепеу, већ сам уверена да би и сами схватили да је досадан, навалентан, али га истовремено неће мрзети, већ ће дати себи за право да се и смеју. Не заборављајући суштину. Дете са здравом породичном основом имаће исправан став – нити ће похрлити да силује кад порасте, нити ће ваљком за пеглање убијати мачке (“Том и Џери”), нити ће покушавати да убија људе кутијом динамита (“Птица тркачица”).

Дете са здравом емоционалном основом наћи ће свој добри часни животни пут, а старатељи свих оних који неће – могу до бескраја да траже изговор у Ле Пепеу – твору и Душку Дугоушку. Али то није часно.

Угледни историчар и теоретичар филма, Божидар Зечевић, “процес” против Пепеа види, као и многи други, тек као наставак свеопштег терора политичке коректности:

– Овај напад је сасвим типичан, и нажалост само је најава онога што ће тек почети да се дешава, а ја за то не успевам да нађем друге речи осим – фашизам, то је доминантна стратегија у спровођењу утицаја дубоке државе на америчко друштво.

Зечевићев став готово у потпуности дели писац Владимир Кецмановић, који нам је рекао:

– Нисам упућен у конкретан случај, али из онога што јесам чуо јасно је да се наставља терор политичке коректности и глобалног заглупљивања. Не знам где то води, али сам уверен да једног дана мора бити препознато и проглашено за невиђени идиотизам.

Велики наш мајстор цртежа, стрип аутор Алекса Гајић, важи за велику звезду девете уметности – срећом, на француско-белгијском тржишту где још увек није завладала обавеза подједнаке заступљености јунака свих полова, боја и нијанси, па макар се радило о локомотивама, паробродима, ципелама или творовима. Ипак, Гајић нам каже да га, после свега, ова вест није превише изненадила:

– Већ неко време сведоци смо поступака који су до те мере политички коректни, да то већ губи смисао. Свет се мења, све више људи је повезано, све постаје комплексније. Нека нова правила се морају уводити. И баш како је неком чудно што на сваком паковању пише “Не стављати кесу на главу јер бисте се могли угушити”, тако је потребно и неком буквално избацити све садржаје који би икако могли навести на некоректне поступке. Да ли ће ове мере помоћи, видећемо. То је заправо питање за неке нове клинце, којима се Холивуд и обраћа. Свима осталим, преко 25 година, капирам да је ово бесмислено.