ПАЈА ЈОВАНОВИЋ (1858 – 1957): Глас јуначког и пркосног Балкана, миљеник отмене и модерне Европе

На данашњи дан, давне 1859. године, рођен је наш велики, по некима можда и највећи српски сликар новијег доба – Павле Паја Јовановић. То је више него довољан повод  да га поменемо и  да се присјетимо  животног и стваралачког  пута овог великана наше историје умјетности.

Паја Јовановић је један од ријетких српских сликара који је врло рано, још као младић са свега двадесет и неколико година доживио незапамћену популарност и успијех какав није имао нити један наш умјетник прије њега. Заправо, успех и углед који је великим и истрајним радом временом стекао на међународном и на домаћем плану, превазилазио је све до тада познате примјере. Доказ за то јесте и то да је са двадесет девет година постао члан највише научне установе, Српске краљевске академије (данашње САНУ).

Сликајући жанр-сцене из живота људи Балкана и Оријента, Паја Јовановић је, колико захваљујући несумњивом дару и великом раду, толико и пробуђеном интересовању Европе за Оријентом у XIX вијеку али и за романтичну ослободилачку борбу балканских народа од Турака, брзо стекао много поклоника широм свијета. Жанр-сценама из живота балканских народа и посебно са историјским композицијама “Таковски устанак”, “Сеоба Срба”, “Крунисање цара Душана” и “Женидба цара Душана”, Паја Јовановић је учино све што један уметник може да учини на пољу васпитавања и подизања националне свијести у годинама прије балканских и Првог светског рата.

Паја Јовановић је један од првих сликара новије српске умјетности који је, прераставши завичајне прилике, стекао знања и вјештине да се, са тако много успјеха, огледа скоро искључиво на међународном ликовном бојишту.

Он је умјетник који се часно одужио народу из којег је и поникао. Претеча је оних  који промовишу вриједност малих култура, кључан за националну историју. Миљеник дворова и племства, добитник највећих награда, сарадник великих галериста, вјечни сликар, наприкосновени владар ликовног неба. Поживио је деведесет осам година.

Тагови: Паја Јовановић, Сликар