НАСТАВАК СКАНДАЛА: Коме кћерка СС војника поставља огледало?!
Фото: novosti.rs
Немачки новинар и писац Михаел Мартенс, који је нобеловки Херти Милер на књижевној вечери у ЈДП-у упућивао политичка питања, подстичући је да понови шта мисли о Србима, огласио се текстом у свом листу „Франкфуртер алгемајне цајтунг“ и наставио тамо где је почасна гошћа Сајма књига стала:
– У главни град Србије је стигао монструм. То је бар утисак који морају да имају конзументи српских медија. Монструм се, према њима, зове Херта Милер… Ако је веровати већини медијских извештаја, њено представљање је начисто омануло – иронично пише Мартенс.
У жељи да немачким читаоцима покаже како је српско друштво и даље затуцано и националистички острашћено, сматрајући ваљда да је Милерова у праву када и даље правда НАТО бомбардовање СРЈ, Мартенс наводи све наслове из наших дневних новина, међу којима и онај из „Вечерњих новости“: „Хертино ружење српског народа“. Овај гост Београда и Сајма књига истиче да је у питању „разбијачко новинарство којем куља пена на уста“.
– И српски патриотски песници и мислиоци су се јавили за реч. Емир Кустурица, на пример… у Сарајеву рођени српски шовиниста по опредељењу, који самопроглашену мањкавост свог муслиманског порекла из Босне већ годинама покушава да компензује посебно приљежним србовањем – истакао је Мартенс, и закључио:
– Кћерка једног СС војника је показала српском друштву огледало. Многи који су се у њега загледали видели су само једно ружно искежено лице – и побркали га са лицем Херте Милер.
Скандал са нобеловком се можда не би ни догодио да је Мартенс поштовао протокол. Њега је, иначе, организациони одбор наступа четири земље немачког говорног подручја одредио да води разговор с нобеловком.
– Сугерисао сам Мартенсу да не поставља политичка питања, већ да се усредсреди на њену литературу – каже, за „Новости“, Иван Ивањи, који је, с немачким новинаром, водио разговор с Милеровом. – У првом тренутку је прихватио, али када му је амбасадор Немачке у Београду Аксел Дитман забранио да говори о политици, он је, ваљда из ината, урадио супротно. Уосталом, тај гест личи на њега.
Ивањи нам је открио да је планирао да после Сајма отворено говори о свим лажима нобеловке Милер.
– Она се Западу представила као жртва Чаушескуовог режима, а њена прва књига штампана је у Румунији у тиражу од 2.000 примерака – каже Ивањи. – У доба румунског диктатора добила је књижевну награду, као и стан у Темишвару. Толико о прогањању ње као ауторке. Остварила је каријеру на антикомунизму, а у ЈДП-у је јавно рекла оно што већина Немаца мисли о нама.
На исту тему, новинар Марко Мартин објавио је у немачком листу „Велт“ текст „Београд кључа“, и између осталог рекао:
– Многи слушаоци (на представљању Херте Милер) били су индигнирани, штампа блиска влади је запенила… Како се то слаже са „проевропском“ оријентацијом Србије?
Поводом ова два текста у немачкој штампи, председник Одбора Сајма књига проф. др Зоран Аврамовић, за наш лист каже:
– Jедан део немачке интелектуалне јавности не може да прихвати чињеницу да постоји српска критичка интелигенција. Оспоравање неутемељених и нетачних исказа Херте Милер о Србима и НАТО бомбардовању, новинарима Михаелу Мартенсу и Марку Мартину послужило је да се баце увредама, посебно на Емира Кустурицу. Нема код њих контраргумента, али има увреда и померања теме. Скрећу пажњу на оно што се догађа на улици у Савамали на некакав регионални мачизам у Београду. Све је то у складу са једним наслеђеним неподношењем српског националног бића и права да се то биће брани од лажи и стереотипа. На ово се мора увек одговарати смирено и разложно. То данашња српска интелигенција у великој већини и чини.
ОД КИРГИСТАНА ДО БЕОГРАДА
Од 2002. до 2009. године Михаел Мартенс је био дописник „Франкфуртер алгемајне цајтунга“ из Београда, а затим је извештавао из Истанбула и из Атине. Писао је и из Киргистана, Казахстана, Авганистана, Украјине, Русије… Аутор је књиге „У потрази за јунаком“, у којој разбија мит о немачком војнику Јозефу Шулцу, за којег се веровало да је платио главом због тога што није желео да стреља партизане код Смедеревске Паланке у Другом светском рату.
