Српски филм „Енклава“ редитеља и сценаристе Горана Радовановића јуче је отворио такмичарски део програма у коме конкурише 12 филмова. Већ сада се може рећи да је филм о тешкој судбини Срба на Косову и Метохији који живе и даље у гету оставио јак утисак, па је на пројекцији за новинаре, као и на оној главној у суботу, много гледалаца изашло из дворане са сузама у очима.
На међународној премијери у Москви поред режисера Горана Радовановића присуствовали су и главни глумац, дечак са Косова и Метохије Филип Шубарић, затим глумица Аница Добра, сценограф Владислав Лашић и извршни продуцент филма Мирослав Могоровић.
Редитељ Радовановић је био јако задовољан како је публика прихватила филм.
– Какве је емоције филм изазвао код руских новинара који прате фестивал видели смо и по томе што многи нису могли да задрже сузе. Отворити такмичарски део угледног Међународног московског фестивала за нас је велика част и велики је догађај за српску културу. Филм је прича о тешкој судбини испаћеног српског народа на КиМ – казао је Радовановић за „Новости“.
Он не скрива незадовољство што није довољно искоришћена шанса да се после приказивања филма позову уважени људи да се поразговара не само о филму већ и другим темама.
– Дошли смо да Србију представимо на најбољи начин на великом културном међународном догађају. Али, нажалост, људи који седе у министарствима очигледно нису имали слуха да се искористи шанса. Стално се правдати како немамо пара није уверљиво, јер се и са добром вољом и више ентузијазма може доста учинити. Не ради се о мојој сујети. Ја сам са филмском екипом обавио свој посао и драго ми је да се публици филм допао. Али је штета да није било слуха да се после представе, кад смо већ у центру пажње, организује пријем на који би се позвали важни људи из света културе, политике, дипломатије, као и познати новинари. За то нису потребне велике паре. Зар није чудно да после пројекције нашег филма одлазимо на пријем код Бугара чији Филмски центар слави свој јубилеј – запитао је Радовановић.
За редитеља Радовановића и за целу екипу највећа је сатисфакција што се филм допао руској публици и што се врло успешно на уметнички начин шири истина о српским невољама у енклавама, гетима у 21. веку у Европи, која неуморно прича о људским правима.