МИЛАН ГУТОВИЋ О „СРЕЋКУ ШОЈИЋУ“: Како је држава пропадала, тако је та битанга добијала на цени!

ИСКРА на Фејсбуку

Милан Лане Гутовић (Фото: Youtube/prva.rs)

Није да ми не прија људско друштво, али ми више прија да будем сам. Нисам пргав. То немам у карактеру сигурно али умем да будем непријатан за једну врсту људи. А за другу врсту људи могу да будем и пријатан. Како кажу Енглези, ја сам џентлмен ја никога не увредним случајно, каже Милан Лане Гутовић.

Он је у емисији „Лично, незванично“ Прве телевизије, аутора Филипа Чукановића, говорио о свом животу, смрти, колегама, женама, наградама, држави, Шојићу…

Славни глумац је новинарској екипи показао свој „контејнер“ који је направио пре две године близу реке, на око 100 километара од Београда.

ОДУСТАО ОД КУЋЕ ЗБОГ КОМШИЈА

Одувек сам имао идеју да направим нешто овако али сам у реализацији имао проблема зато што сам мислио да би требало да зидам кућу. Али чим се сазида кућа, пошто је то на неком плацу, онда дође један комшија, онда сдруги па трећи комшија. Па гужва…

И онда сам редуковао своје жеље и дошао до овога.

ЛЕЧЕЊЕ ЖИВОТИЊА

Козе умем да излечим од скоро свега. Држао сам козе па ме је један чобанин научио. Тај чобанин ме је научио неколико лекова које могу да користе и људи.

Козе углавном пате од кожних обољења.

О ДРУЖЕЊУ СА КОЛЕГАМА

Кад бих имао разлога, дружио бих се са колегама. Дружим се са њима на пробама и представама.

И то ми је довољно… А изгледа да је и њима.

ЖЕНАМА СЕ НЕ УДВАРАМ НЕГО СЕ ПОТУРАМ

Не прилазим женама него се потурам. Моје годиште за жене није баш употребљиво. Пошто нема смисла да се ја чича удаварам женама, онда сам нашао решење – не удварам се него се потурам.

И бивало је ефекта.

Кад ми кажу да добро изгледам за своје године ја им кажем да је то зато што не пушим, не пијем и лажем за године.

Ја не могу добро да изгледам, ја могу само да личим.

О ГЛУМИ И НАГРАДАМА

Нисам се уморио од глуме јер уживам у овом послу, а од уживања се нико није уморио.

Награде у принципу немају задатак да награде тог човека који прима награду, већ имају фунцкију да будућим генерацијама укажу како би требало да се ради. Због тога добитник било које награде би могао да буде поносан на то што је изабран за пример генерацијама. Дакле да буде поносан на свој бивши а не садашњи рад.

Пошто добијам све те награде за животно дело остаје ми још само да умрем. Али нисам имао у плану још то.

О ШОЈИЋУ

Када смо почињали да радимо серију тих филмова Југославија је у то време била стабилна земља у којој се ко коси а ко воду носи. Тај лик, тај формат човека као што је Шојић, он је био једна маргинална популација, један отпадак од друштва, једна џукела најобичнија која је могла да буде директорчић у неком малом предузећу где је могао да га черупа…

Како је држава пропадала, тако је та битанга добијала на цени. Он се није усавршавалао, он је остао битанга. Али је око њега све тонуло.

Он је у овом задњем серијали већ био у Скупштини. Значи од сецикесе је стигао у Парламент.

Kurir.rs/Приредио: П.Л.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.