МЕРСЕДЕС МОНМАНИ: Европа се не може разумети без читања Андрића

Европа не може да се ствара преко заједничке банке, на јединственој валути или бирократији а да запостави своју суштину, своје духовне вредности и културу, каже за „Политику“ Мерседес Монмани, шпанска књижевна критичарка, чија је оригинална књига литерарних есеја посвећена писцима Европе прошлог и овог века постала издавачки хит ове године на Иберијском полуострву.

„Ако говоримо о економији, причамо стално о нечему што нас раздваја“, а Монмани је у „Границама Европе“ направила јединствени књижевни атлас, у коме је, на хиљаду и петсто страница осликала духовни простор Старог континента. Само се по себи разуме да се култура не зауставља на вештачким границама Европске уније, а Монмани то доказује избором од 318 писаца међу којима је по неколико десетина књижевника са Балкана, Русије, Турске и Израела, са простора које сматра европскијим од географског средишта.

Иво Андрић, Данило Киш, Александар Тишма, из Србије, Мирослав Крлежа, Предраг Матвејевић, Дубравка Угрешић и Славенка Дракулић из Хрватске, и Александар Хемон, Сарајлија који се у ратном вихору нашао у Чикагу и ту наставио да пише на енглеском језику постигавши велики успех у САД… то су неки од писаца из бивше Југославије које је уврстила у духовне међаше европског културног простора. Јер, како каже, и при томе парафразира речи бившег социјалистичког премијера Шпаније Фелипеа Гонзалеса, „Европа се може заиста разумети ако се прочита Андрићева „На Дрини Ћуприја”.

Светски политичари би објективније просуђивали о ратовима у бившој СФРЈ, доносили би разумније закључке и одлуке да су били упознати са Андрићевим делом. У литерарном смислу, Монмани убраја Андрића међу пет најбољих стилиста добитника Нобелове награде у двадесетом веку. Поједини критичари замерају јој да је преценила значај Данила Киша, али Монмани сматра да је допринос Киша у „за литературу централне Европе једнака оној коју је проузроковао Џејмс Џојс у англосаксонској или Кафка у германској култури”.

О свом пријатељству са Клаудијом Магрисом, великим италијанским књижевником, есејистом и путописцем, Монмани нам је причала када је недавно боравила у Београду, пошто је претходно посетила наше манастире, Виминацијум, Андрићград, Котор… сливове десетак река Балкана. Природно је да Клаудио Магрис пише предговор за ову књигу и што јој то даје додатну вредност. Писац велике приче о Европи на обалама Дунава од „Црне шуме” до Црног мора, о културама које настају на његовим обалама, историји и људима, пореди Мерседесин стил са соколовим лаганим и муњевитим летом. Соколово око види оно што други превиђају, али своју оштровидост не користи да уграби плен како то чине безобзирни предатори.

Она се, прича Магрис, заљубљује и предаје у оно што проналази. Уз ентузијазам и страст, писац Дунава својој млађој колегиници приписује оштрину у пресуђивању, братску блискост, аналитичку интелигенцију и ретко познавање, широке лепезе савремене књижевности. То је „хармонична и поетска књига, а истовремено духовни атлас, литерарна географија, књига о културној геополитици”.

Књигу је у Шпанији издала „Галаксија Гутенберг”, и то је био храбар и ризичан подухват, јер ретко ко је данас спреман да одштампа и укоричи 1.500 страница. Показало се да је Гутенберг био у праву и књига се распродала већ на великом сајму у Мадриду пре неколико месеци.

„Није ми било лако да од хиљада писаца које сам прочитала и о којима сам писала током четрдесет година мог професионалног рада изаберем само три стотине. Али имала сам обзира према издавачу и драго ми је што се и њима исплатило. Данас се мало чита, а још ме више брине што се ретко бира добра књижевност. Лоша литература изазива зависност. Кад почнеш да читаш безвредне књиге, ти постајеш наркоман, и не можеш да станеш”, прича нам Мерседес Монмани.

Лични водич за књижевно путовање Европом почиње нордијским поглављем „Шумама фјордовима и језерима”, са норвешким писцем Кјелом Аскилдсеном, шведским редитељем и аутором Ингмаром Бергманом, ту су и Кнут Хамсун, Ларс Густавсон. Завршава се „На обалама Босфора” Орханом Памуком.

Између ова два географска пола смештено је још много литерарних сапутника Мерседес Монмани који са њом пролазе времепловом двадесетог века „натопљеним ратним ужасима, ремек-делима књижевности и фантастичним културним динамизмом”. Монмани нас позива да уживамо у Стендалу, Чехову, Мопасану, Стефану Цвајгу, Песои, Милану Кундери, или пак француском Орвелу, Мишелу Уелбеку…

Биљана Исаиловић, наш врсни књижевни преводилац, овог лета је почела да прелистава „Границама Европе” коју јој је поклонила Мерседес Монмани. Илузорно би било очекивати од било ког нашег издавача у овој беспарици да се упусти у наручивање превода свих хиљаду и пет стотина страница овог дела. Али, било би драгоцено да се проберу поједини есеји и да скраћени књижевни атлас Европе постане доступан и нашим читаоцима.

Шпанске писце Монмани је намерно изоставила овога пута, јер би јој за есеје о књижевницима из њене домовине требало бар још исто толико папира колико је већ исписала. Критичарка, једна од ретких која у Шпанији са страшћу проучава велике књижевности малих земаља, оставила је књижевнике из Шпаније и Латинске Америке за неки други пут.

Тагови: Европа, Иво Андрић, Мерседес Монмани