КУСТУРИЦА: Умјетност пред великом промјеном

ИСКРА на Фејсбуку

Емир Кустурица (фото: Искра)

Умјетност се налази пред великом промјеном која ће, вјероватно, донијети неки нови квалитет и не треба бити песимиста, рекао је данас прослављени српски режисер Емир Кустурица поводом трећег „Београдског контрапункта“, на којем учествују писци, умјетници и ствараоци из Ирана, Кине, Русије, Швајцарске, Србије.

Кустурица је уочи почетка скупа који се бави темом „Умјетност у временима кризе и ратова: поглед из данашњице“, рекао новинарима да се умјетници различито понашају у миру и рату.

– Мислим да је однос умјетника према рату увијек однос према нечему што је било крајње сложено у прошлости, па је доводило чак до тога да су се групе умјетника скупљале и правиле кругове који су се бавили убијањем као естетским чином – рекао је Кустурица.

Са друге стране, додао је Кустурица, велики књижевници су правили портрете људи у стању у којем је заправо индустрија рата произвела индустрију депресије и невоља које су се шириле попут куге.

Он је рекао да се у новом стандарду умјетност производи паралелно са ратом, а невладине организације постоје да испричају причу шта не ваља о оном који је или поражен или учестововао, док њихови шефови по свијету и даље шире рат.

Кустурица наводи да је онда врло тешко бирати између хуманистичке поставке и оног што ради амерички режисер Квентин Тарантино, када на трагу енглеских клубова прави филм у славу убијања.

– Умјетност увијек доводи до бољег разумијевања, али ми смо прошли вријеме умјетности, живимо у вријеме постумјетности, у вријеме видео-игара и такозване научне културе – рекао је Кустурица.

Он је указао да само укидање бисокопа као емоционалног израза, довођење у сферу гледања на телефону или телевизији, заправо представља укидање те врсте умјетности.

– На срећу постоји књижевност, али, на несрећу, све мање људи чита, а све више пише. Тако да се налазимо у једном врзином колу и пред великом промјеном која ће донијети вјероватно неки нови квалитет. Не треба бити песимиста – рекао је Кустурица.

Министар културе Србије Владан Вукосављевић рекао је да је тема умјетности у временима кризе и ратова, којом ће се бавити трећи „Контрапункт“, деликатна и у складу са духом времена.

Он је рекао да је овај сусрет писаца, умјетника и стваралаца са различитих меридијана, који у Београду разговарају о актуелним темама, прилика да се чује шта о тим темама мисле они који долазе из другачијих културних кругова, политичких околности и историјских садржаја.

Вукосављевић је напоменуо да на овом сусрету учествују гости из Ирана, Кине, Русије, Швајцарске, Србије.

– Као и претходне двије године, `Контрапункт` је место сусрета, сучељавања, а не сукоба идеја, него поређења идеја и ставова. Задатак уметника и интелектуалаца јесте да се храбро суочавају са питањима битним за историјски тренутак – рекао је Вукосављевић.

Он је оцијенио да је данас друштво у Србији, као и свуда у свијету, изложено баналним и небитним темама, односно садржајима који служе за забаву или „баратају индустријом страха и стрепње“.

– Оваква промишљања иду на добробит сваком човеку, да покренемо нека питања и покушамо да нађемо неки одговор – истакао је Вукосављевић, наводећи да је мјесто сусрета Београд, у којем се у симболичком смислу сусрећу цивилизације и културе.

Трећи „Београдски контрапункт“ одржава се данас у Великој сали Југословенске кинотеке у Београду и бави се темом „Умјетност у временима кризе и ратова: поглед из данашњице“.

Учесници округлог стола су водећи прозни писац Ирана Хабиб Ахмадзаде, уредник у швајцарској издавачкој кући „Доба човјека“ /L`Âge d`Homme/ Слободан Деспот, кинески драмски писац Џанг Ђићијанг и један од водећих руских прозних писаца Герман Садулајев.

Уводничари и модератори разговора су министар културе и информисања Владан Вукосављевић и режисер Емир Кустурица.

„Београдски контрапункт“, у организацији Министарства културе и информисања Србије и Завода за проучавање културног развитка је скуп чији је циљ да окупи умјетнике и мислиоце из различитих дијелова свијета, који својим радом значајно доприносе разумијевању савремених свјетских токова.

На прошлогодишњем скупу, посвећеном теми „Шта са глобализацијом у култури?“, говорили су Џанг Кангканг, Јуриј Пољаков, Гунар Кваран, Франсиско Лопез Сача, Дејвид Хомел и Владимир Пиштало.

На првом окупљању 2017. године на питања постављана у оквиру теме „Шта књижевност може да учини у данашњем времену?“ одговарали су Петер Хандке, Фредерик Бегбеде, Захар Прилепин, Ју Хуа и Милован Данојлић.

РТРС

1 коментар

  1. Neko nepoznat каже:

    Umetnici koji nisu uz svoj narod nisu umetnici!
    U Srbiji studenti protestvuju zbog laznih diploma, srednjoskolci zbog hapsenja njihovog druga srednjoskolca, a osnovci zbog provaljene mature!
    Njihovi nastavnici cekaju da vide hoce li zavrsiti sutra protest, pa da se vrate na posao, umesto da su na protestima uz svoje ucenike u prvim redovima!
    A umetnici cute. Uzas. Novinari cute! Uzas.
    Ne znam imaju li novinari decu? Imaju li umetnici decu?
    Gde mi zivimo!? Jesu li to nasa deca.. cija su?
    Uzas!

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.