„ХОЛИВУД РИПОРТЕР“ О КУСТУРИЧИНОМ ФИЛМУ „НА МЛИЈЕЧНОМ ПУТУ“: Невероватна мешавина заразне музике, величанствених емоција и урнебесне комедије

Филм је мешавина балканског претеривања, заразне музике, величанствених емоција и урнебесне комедије, оцењује Нил Јанг за Hollywood Reporter.

Насилнички бучна, тонално неуједначена, повремено развучена романтична екстраваганца, „На млечном путу“ нуди познату Кустуричину комбинацију балканског претеривања, перкусивне заразне музике, величанствених емоција, изненадног крвопролића и урнебесне комедије. Иако ће присуство Монике Белучи знатно допринети привлачности филма на иностраном тржишту, дани када је Кустурица био независни аутор са хитовима на биоскопским благајнама сада су историја.

Прошла је 21 година од када је „Подземље“ уздигло Кустурицу у ексклузивно друштво двоструких освајача Златне палме али његов статус у 21. веку – нарочито међу критичарима – је, генерално, у незавидном стању.

Између документарца о Марадони 2008. и „Млечног пута“ Кустурица је углавном привлачио пажњу због своје јавне персоне веће од живота и контроверзних политичких изјава, као што су похвале на рачун Владимира Путина, али и због глуме у филмовима других редитеља.

Сада је први пут себи доделио главну улогу. Врло добро грађени шездесетогодишњак, Кустурица се у филму повремено приказује у топлесу, а ла Путин, и упркос томе што је срдачан момак благог говора, његов Коста се показао као опасан љубавник и борац, кад је ситуација то од њега захтевала.

Иако има девојку Милену (Слобода Мићаловић) Коста се заљубљује у придошлицу из Италије (Белучи), а и Италијанка узвраћа истом мером. Међутим, на дан њихове свадбе, догађаји попримају апокалиптични обрт, захваљујући доласку специјалних снага које је послао Моникин бивши, британски генерал решен да се освети. У том тренутку филм улази у царство магичног реализма, у коме Кости у кључним тренуцима помажу његове животиње соко и змија. Пошто су избегли сигурну смрт, Коста и његова невеста преузимају обрисе фигура из народног предања: епске, трагичне, савладане моћним страстима, у спектакуларној сценографији зелених брда и долина (одлична фотографија Горана Воларића).

„Прекомерно у сваком погеду“ је, као и до сада, Кустуричина мантра.

Десетоминутни епилог, 15 година касније, заокружује причу у религиозном и сентименталном тону. Коста је сада божји човек, а његов прото-светачки статус потврђен је у сцени када вади трн из шапе огромног мрког медведа.

Ових дана нико не залази озбиљно у Кустуричин свет очекујући понизност, уздржаност или чак изнијансираност и жалити се да је „Млечни пут“ бучан и претеран исто је што и жалити се да је вода мокра. Под таквим какофонским околностима Белучијева се одлично снашла, а при том је добар део дијалога имала на српском.

Легендарна филмска лепотица и актуелна Бонд жена некако је успела да задржи своје достојанство током целог филма, без обзира да ли је избегавала метке под водом на дну бунара или се ваљала по блатњавом минском пољу уз видљиво дигитално урађену змију.

 

Тагови: Емир Кустурица, На Млечном путу, Филм