Најављена као културни догађај године, у Музеју историје Југославије у пуном сјају заблистала је велика изложба са 117 дела више од 50 аутора руске авангарде. Поставку „Руска авангарда у Београду“, коју чини сама есенција креативности периода у коме су „сликарство и поезија први пут спознали своју слободу“, како је то Мајаковски говорио, отворио је, на коктелу затвореног типа, министар културе и информисања Иван Тасовац. Послужио се речима Данијела Хармса, једног од најзначајнијих и најтрагичнијих личности руске авангарде у литератури:
– „Једна баба се усред своје претеране радозналости нагнула кроз прозор, испала и разбила се. Кроз прозор се нагнула друга баба, да би видела ону која се разбила, али је усред своје претеране радозналости и она испала кроз прозор, стрмоглавила се и разбила. Затим је кроз прозор испала и трећа баба, затим четврта, затим пета. Када је испала и шеста баба, мени је досадило да их гледам па сам пошао на Маљцевску пијацу где су, кажу, једном слепцу поклонили плетени шал.“ С обзиром на то да шал већ имам, не бих ништа додавао – цитирао је Тасовац Хармса.
Српска публика добила је могућност да се упозна са јединственим уметнинама светске класе, сматра Денис Кузнедељев, отправник послова Амбасаде Русије у Београду. Ова изложба, по његовим речима, крунише успешну културну сарадњу Србије и Русије, која је приоритет у односима двеју земаља:
– Интензивна културна сарадња сведочи о трајним везама Русије и Србије, две земље које уједињује како културни код словенства и православља, тако и шири културни код европске цивилизације – истакао је Кузнедељев.
Заменица директора музејскоизложбеног центра „Росизо“ Татјана Волосатова захвалила се министрима културе Русије и Србије, који су омогућили одржавање ове изложбе, као и установама које су уступиле своја дела.
Директорка МИЈ Неда Кнежевић подсетила је на велики повод одржавања изложбе: сто година од настанка „Црног квадрата“ Казимира Маљевича, дела које је утицало на револуцију у уметности 20. века:
– Овом поставком Београд се позиционирао на престижној мапи европских градова до којих су стигли радови чувених руских уметника. Благо које сте нам донели у овом тренутку представља и печат трајних осећања пријатељства и солидарности између два наша народа.
Она је нагласила да није необично што једна оваква изложба гостује у МИЈ, јер се ова институција бави и историјом прве Југославије, када је код нас, под утицајем руске авангарде, настао зенитизам, покрет који је предводио Љубомир Мицић. Из његове колекције на овој изложби представљено је 11 дела руских уметника која се чувају у Народном музеју:
– Музеј историје Југославије је и правни наследник Музеја револуције народа и народности Југославије, а како је авангарда представљала револуционарни покрет који је захватио све сфере уметности и покушао да их приближи свим слојевима друштва, веза је више него јасна – закључила је Неда Кнежевић.
Тагови: Иван Тасовац, Изложбе, Русија