Зоран Шапоњић

Слава истини!

26.02.2022.

Чуди ме да украјински председник Володимир Зеленски није већ одликовао неке од новинарских перјаница у Београду који ових дана, мученици, не спавају ширећи у српским медијима „истину“ о „руској агресији“ у Украјини. Они су орден заслужили и више него она чета украјинских граничара који су „храбро изгинули“ на Змијском острву у Црном мору одбијајући да се предају мрским Русима, Зеленски их одликовао а они се, живи и здрави (хвала Богу) појавили у луци у Севастопољу где, види се на снимку Руске морнарице, узмају флашице воде из руку руских војника.

А, ево, како изгледа „истина“ како изгледају професиналност, етика, морал, људскост, у српским медијима.

Вест о „храброј погибији“ чете Украјинаца на Змијском острву, објављена је јуче на сва звона. Била на насловним странама. Вест као нацртана за пропаганду, да цео свет види какви су Руси подлаци, а како су Украјинци храбри. Како су, опраштајући се са животима, Русима  на захтев да се предају поручили да се „је..“, само „тренутак пре смрти“… Тако пишу српски медији. Још се, уз поклич „слава херојима Украјине“ наводи да се ради о невиђеној храбрости оних који су одбили предају непријатељу.

Огласио се и Украјински председник Зеленски. „Нека вечно живи сећање на оне који су дали своје животе за Украјину“, написао је Володимир о овом случају, а српски медији још пренели и да ће „граничарима који су погинули у одбрани Змијског острва бити додеља титула „Хероји Украјине“.

А тек коментари на ову вест. „Слава им! Слобода Украјини“, пише један. „Подршка независној Украјини, стоп агресији Русије“, пише други. „Туга“, додаје двоје пацифиста.

Туга заиста.

Јутрос, хероји Украјине, слава Богу, живи и здрави у Севастопољу. Руси објавили снимак, виде се људи, нема демантија из Украјине. Заменик команданта Црноморске фоте генерал мајор Михаил Јасников изјавио да је „чета украјинских граничара са Змијског острва које су украјински и западни медији „сахранили“, а председник Владимир Зеленски „посмртно одликовао“  стигли  у Севастопољ.

А у српским медијима, оним који су јуче ваздан звонили о „чети храбрих са Змијског острва која је изгинула не предавши се непријатељу“ о овом обрту ни слово! Није лепо да данас кваре јуче на сва звона објављену причу. Како објавити деманти кад је прича била тако лепа, кад се тако лепо уклопила у општу хистерију.

А истина? Ко ј… истину кад су већ Украјинци са Змијског острва, храбро, не штедећи своје животе, уместо предаје поручили Русима да се ј…

Ни вестице, ни демантија, ни речи да су људи живи, а живи су, побогу. Уместо тога,  машинерија наставља да ради. Једна за другом стижу приче, о бебама које се у Кијеву крију у метроу, о томе како је у Украјини страдало 3.500 руских војника, о погинулој деци, бебама рођеним у склоништима, о бомбардованим зградама и цивилима, итд, итд…

А шта је од тога истина? Кога још брига.

Истина је оно што ми објавимо, јер ми смо еталон етике, морала, људскости, правде… Истина је оно што ми напишемо, објавимо, измислимо…

То што лажемо, мажемо, варамо, ни то нема везе. Срби ионако имају кратко памћење. А истина је истина, паре су паре.

У међувремену, стиже већ следећа вест. Ако Руси „баце атомску бомбу на Украјину“, радиоактивна прашина, ношена северним струјањем, за час ће стићи до Србије“. Какво НАТО бомбардовање Србије, какве бомбе са уранијом, тога није ни било, нама ће Руси доћи главе кад баце атомску бомбу на Украјину.

Уствари, по Србију је опаснија прашина од руских бомби из Украјине ношена северним струјањем него америчке бомбе које су нам, ношене америчким бомбардерима, падале на главу.

Оригинално. Свака част пропагандним стратезима!

Шта рећи а не заплакати?