Милан Ружић

Живимо данас како други кажу!

15.08.2016.

До када ће домаћа и белосветска псета да ми нападају народ? Из овог питања се рађа и оно друго које пита – до када ће мој народ дозволити да буде нападан?

Ко је тај ко ће да броји жртве мог народа? Ко је тај који ће да нам говори где смо победили, а где изгубили? Ко је тај који ће на српској земљи да обележава измишљена стратишта измишљених жртава измишљеног народа? Коме то сметају српске богомоље? Нека се отворено покажу они који би Србију, само да могу, у жицу оградили и целу је у логор претворили! Вама ништа не значи да станете пред нас, а нама значи. Хоћемо да знамо ко нам то земљу прекраја и народ затире! Имамо право на то. Имамо пуно право за разлику од оних који против нас већ вековима раде бесправно. Држава припада народу и народ хоће да зна до када ће се против њега водити прљава глобална кампања?

Који то народи имају право нас да уче како ћемо да се облачимо и шта ћемо у школама учити? Какви су то народи који желе да збришу друге народе? Који то мозгови смишљају све те гадости које каче Србији? Нећете ви да нам бројите мртве и живе! То су људски животи, а не роба са којом се тргује. Срби су убијани и протеривани са своје територије. Вађени су им органи и одсецани делови тела. Прекрајана нам је земља како је коме пало на памет. Данас Србин живи како други кажу. Докле? Где је та граница до које је довољно сатанизовати Србе?

Откуд се нађоше „народи у окружењу“ да нам суде? Ко их је овластио за то? Прво из своје земље протерају све Србе, а онда исте те протеране Србе проглашавају опасношћу. Крсте се кукастим крстом, па онда говоре како смо ми нацисти. Шта још коме треба од Срба?

Распродавали сте нас, клали, клели, протеривали, покрштавали, отимали децу, нове границе исписивали српском крвљу и шта сте тиме добили? Добили сте темељ за будуће сукобе! Коме нормалном то може бити жеља? Када ће Балкан, Европа и свет бити сити српске крви и српске патње? Да ли је икоме и до чега осим до сукоба стало? Хоћете ли се заситити мржње, па да неко на овом Балкану почне и да воли? „Србе на врбе!“„Убиј Србина!“ „Удри, закољи да Србин не постоји!“ Шта је то? Је ли то врхунац ваше народне књижевности? Је ли измишљање ратних поклича и позива на мржњу зенит те демократије коју проповедате? Да ли је та мржња и прогон она толеранција које су вам свима пуна уста?

Уморни смо! Не можемо више да се бавимо мржњом. Мрзите мало неког другог. Што смо баш ми подобни за то?

Ако сте спремни живот посветити мржњи, шта вам од тог живота остаје? Волите своју земљу уместо што мрзите туђу! Бавите се својим, а не српским проблемима. Ниједан народ није безгрешан, па тако није ни мој, али сам сигуран да није једини кривац за све.
Какви сте то народи кад вам је српски народ једина тема, једини проблем и српска земља једина земља коју желите? Бавите се неко време собом и радите на томе да добијете опроштај од Бога за толику мржњу. Свака ваша реч, поступак и злочин никада ме не могу натерати да посумњам у свој народ и то не због тога што не мислим да смо за нешто криви, већ због тога што видим да нису Срби ти који нешто сплеткаре, роваре и изазивају. И колико год сви ви мрзели мој народ, ја ћу га увек волети за степен више од оног до којег ваша мржња сеже.

Сви сте ви Србију опколили и огризли до кости, па се сад као пси сјатисте око ње у жељи да она припадне вама, али заборављате да кост у грлу уме и да удави. И сви ми знамо да се пси повлаче чим им газда звизне, па уместо режања и показивања зуба, они трче да се умиљавају и лижу руку која их храни.