Било би паметно, каже, да се ви Срби у Црној Гори некако боље организујете, да се политички обједините. Имате, брате, много странака, много лидера.
Да, баш много. И још, уз оне старе, прије сваких избора обавезно изрони и понеки нови, врло перспективни српски геније-ујединитељ.
Притом, најзанимљивија је чињеница да никога од ових ентузијаста и њихових присталица уопште не занимају резултати избора. Јер би у супротном случају свакако примијетили баналну, сад већ готово историјску законитост.
Да подсјетим заборавне: у овом нашем 21. вијеку, ЈЕДНА странка константно добија бар ПЕТНАЕСТАК процената српских гласова, а оних ПЕТНАЕСТАК упорних лидера, на истим тим изборима – константно ЈЕДАН проценат. (Па добро, добро – 1,4%, да ми се Даниловић не наљути.)
Врло компликована математика! Други основне.
Ко би се ту снашао? Како из читаве те гужве извести логичан закључак?
Кажу да је Бертолд Брехт на писаћем столу држао фигуру дрвеног магарца, са окаченим педагошким натписом: „Чак и ти то мораш разумјети!“
Нешто размишљам, а да главна изборна комисија сваком наредном ујединитељу такав натпис превентивно окачи на груди јуначке? Наравно, ћирилицом.
Нисам сигуран да би их то поколебало, али – било би сликовито.
Можда би онда и Срби наслутили смисао загонетне магареће поруке.