Желидраг Никчевић
ИПАК ПРЕДСЈЕДНИК
Желидраг Никчевић
У психоанализи, драги пријатељи, постоји тзв. „продор у реално“ – као вербални скандал који неочекивано мијења друштвену менталност, из темеља. То значи отприлике: рећи оно што сви знају, али се не усуђују да изусте. Кад се тај продор ипак догоди, кад неко просто објелодани оно што стидљиво виси у тоталитарном ваздуху, већина културних посматрача веома је усплахирена. Ах, како је то грубо и непристојно, могло се то и друкчије формулисати! Они се нашли паметни, а ми смо, јелте, будале и кукавице.
Па јесте, господо, нажалост, ту сте врло близу истине.
Да много не заобилазим, ево на шта мислим, најконкретније.
Кад су прије неколико година сви посланици Демократског фронта у тзв. високом црногорском дому устали и почели да скандирају „Мило лопове!“, чуо сам много критика. Чистунци су имали озбиљне примједбе на Мандића и компанију. Не може то тако, глупо је, увредљиво. Опет се рекламирају и бламирају. Шта ће се тиме постићи? Браво кретени.
(Само да напоменем, прије тога, а ево и после тога, Ђукановић је за многе „ипак предсједник“. Што би се рекло: „Уважени господине Хитлер, дозволите да се обратимо!“ )
Тврдио сам и тада, а сад сам потпуно сигуран (чак и Мило Ломпар ми је дао за право) да је то био онај пресудни симболички тренутак – продор у реално – после којег се све мијења, и све постаје мање-више нормално.
Видим, мала је Црна Гора, одсвуд стијешњена: исти они који су се подсмијавали хорском скандирању Демократског фронта данас врло храбро иступају са захтјевом: Ухапсите лопова!
Сачекали мало да посланици Фронта и њихове породице прошетају кроз Ђукановићеве тамнице, дочекали да диктатор изгуби изборе, и ево их у првим редовима. Знали смо ми то одувијек! Ухапсите лопова, наравно, али је и овај Фронт свима дозлогрдио!
Знам и зашто вам је дозлогрдио. Зато што Фронт није бирао ријечи кад сте ви бирали мудро ћутање, и зато што Фронт свједочи зашто су кукавице престале да буду кукавице.
