
У Назарету, као и у цијелој Светој Земљи, осјећаш да земљу још грију стопе Христове. Но како да се човјек препусти Сунцу и потресности свештене земље када у позадини, све снажније, слушаш ехо вијести: већ први факултет Универзитета у Приштини са привременим сједиштем у Косовској Митровици – албанске власти прогоне. Званично, црно на бијело.
Док се режимски “Срби” из кесице труде да нам објасне да је Србија моћна (само на Косову и Метохији немоћна) а ми срећни (само су Срби на КиМ чудновато несвјесни те среће, па немоћни и несрећни), док се опозиционе професионалне сподобе пресабирају и престројавају – завршава се посљедњи чин фарсе под називом “Само је важно да није потписао”. Само Србија, изгледа, држи бесу да ће преговарати докле год и посљедња њена институција на Косову и Метохији не буде испод тезге замијењена за ЕУ будућност и бриселско тапшање по рамену. Шта и гдје још нешто треба да се деси да бисмо се пренули из летаргије у којој ће нам судбина Срба на КиМ илустровати једноставну истину: народ и држава невољни и неспособни да одбране приштински универзитет у Косовској Митровици не може се надати било чему другом до тихом нестајању свих српских универзитета, кад сила која нас тјера са Косова и чизмом у Ниш, Крагујевац и Београд дође?
Питам се само докле ће још у леду почивати савијест свих пријатеља што су нас за сваки корак ка изгону Србије и Срба са Косова и Метохије увјеравали да се игра 4д шах у коме се жртвују пијуни да би се добила партија. Ето, драги коњи, ловци, топови и краљице, надам се да сте срећни. Остаћете сами на табли, док краљ не жртвује и вас.
И док нас бриселска власт преко својих лајаваца убјеђује да нам не треба Завјет а бриселска опозиција да нам не треба ни да знамо ко смо, сваки корак у Израелу ти свједочи: више може завјетни народ, трајно мобилисан, него милиони људи чија је власт лишена ма какве свијести о смислу државе, похлепна, вазална и окренута себи – макар непрекидно лили крокодилске сузе за народом чије се земља све више сужава.
(Телеграм канал О. Дарка Ђога, 11.02.2026)