Ранко Пивљанин

Затварање поглавља

31.08.2015.

Не могу тачно да се сетим кад сам први пут чуо за фамозна ЕУ поглавља, али има томе лепих година. Није утешно, али многи Турци, вечити кандидати за Европску унију, који су за поглавља чули још кад смо ми били ангажовани на пројекту померања Берлинског зида на линију Карловац-Карлобаг-Вировитица одавно су се преселили на ахирет. Хоћу рећи како постоји реална шанса да многи Срби такође оду Богу на истину шапућући на самртној постељи чудну последњу жељу потомцима.

Отприлике, децо, ја одлазим, а ви стрпљиво са поглављима, остало вам је још само 12 , 13, 14, 15, 16, 17…21, 22,23…30, 31…, и таман ту око тридесет другог би се и Свети Петар смиловао и ратосиљао напаћену кандидатску душу.

Чему ова резигнација гледе наше светле европске перспективе баш сада кад је Јоханес Хан, комесар за проширење, обећао да ће почетком 2016. бити отворена прва поглавља, премијерова учитељица Меркел рекла да више неће бити нових услова, а наша министарка за европске интеграције Јадранка Јоксимовић оптимистично саопштила да ће Сезам прорадити чак и крајем ове године?

Па баш зато, јер смо се у протеклих три и по године откако се 2012, Србија окитила статусом кандидата за чланство „наотварали“ више поглавља него тегли са ајваром и сваки пут је био у питању ћорак.

Примера ради, колико прошле године ова иста министарка је најавила неки мали опенинг по питању поглавља и – шипак.

Премијер Вучић је на почетку мандата у мају рекао да очекује отварање два поглавља у октобру 2014. Сад ће том октобру годишњица, а поглавља су и даље вирго ин такта.

Мајкл Давенпорт, шеф делегације ЕУ је био опрезнији па је прогнозирао да би једно поглављенце могло бити отворено до краја те године. Био крај и прошао.

Тарабића се играла и Тања Мишчевић, шефица преговарачког тима Србије, да се не враћамо у далеку прошлост кад нас је Божа Ђелић учлањивао у ЕУ до 2007, а ретко који европски бирократа би пропустио прилику да нам махне неким поглавље – датумом испред носа. Након чега би наши политичари падали у делиријум из кога их је било све теже враћати.
Не бих да звучим као други Мишел Уелбек, али предлажем да мало одморимо са ЕУ поглављима и отворимо преговоре са ИСИС-ом. Како се ствари одвијају на терену, то чланство нам је много извесније од овог европског, а и процедура је поједностављена. Тамо учлањују по кратком поступку.