Забављени (замало не рекох: окупирани) властитим проблемима, немамо баш ни воље ни времена да се аналитички осврћемо наоколо. А могло би да буде веома корисно. Јер, скоро свуда исти рукопис, са могућим катастрофалним последицама. Ево, прекрасну земљу Грузију ових дана потресају протести, са врло вјероватним грађанским сукобима. Стварно, шта се тамо дешава? Укратко. Након усвајања закона о страним агентима, неколико хиљада присталица опозиције окупило се на митингу испред зграде парламента у Авенији Руставели. Демонстранти покушавају да уђу у зграду парламента. Полицију гађају молотовљевим коктелима.
Да се подсјетимо: Грузија је парламентарна република, реална власт је концентрисана у рукама премијера и владе, али је, занимљиво, предсједница Саломе Зурабишвили подржала захтјеве опозиције. Вратићемо се на то касније. А сад да видимо какав је то закон који је изазвао тако бурно негодовање?
У ствари, ријеч је о два документа: „О транспарентности страног утицаја“ и „О регистрацији страних агената“. Први је, према ријечима представника парламентарне већине, мекши и потпуно усклађен са законским стандардима. Ова опција се зове и „грузијска“. По њеним одредбама, као агент страног утицаја може се признати само правно лице које више од 20 одсто прихода остварује из иностранства.
Други закон, такозвани „амерички“, готово је истоветан Закону о регистрацији страних агената ФАРА, усвојеном 1938. године у САД (и још увијек је на снази). Он се односи и на појединце. Узгред буди речено, „грузијска“ верзија је ограничена на административну казну, док „америчка“ предвиђа и кривичну казну.
Парламент је у првом читању подржао мекшу опцију. О другој треба да се гласа данас, 9. марта. Ако оба документа буду усвојена, грузијеке власти обећавају да ће изабрати онај који Венецијанска комисија Савета Европе сматра демократскијим.
Али све ове нијансе уопште нису спријечиле опозицију да изведе људе на улице под слоганом „Не руском закону!“ Какве везе с тим има Русија није баш јасно, али противници актуелне власти тврде да Грузију контролишу марионете Кремља.
Кад смо већ код марионета: предсједница Грузије Саломе Зурабишвили се неколико сати након почетка протеста обратила грађанима и подржала демонстранте. Љепота ситуације је у томе што је то урадила из САД, на позадини Кипа слободе. Тамо је отишла да учествује на сједници Комисије УН за статус жена. Част без преседана за младу демократију! У програму је и предавање америчким студентима Државне школе „Џон Кенеди“. И све то у позадини драматичне ситуације у њеној властитој држави! Без њеног предавања, изгледа, наступила би озбиљна криза у америчком образовном систему.
Госпођа Зурабишвили (70 година) рођена је, одрасла и школовала се у Француској (и САД), градила каријеру у француском министарству спољних послова и постала – француски амбасадор у Грузији! Онда је (код Саакашвилија) успјела да постане ни мање ни више него министарка спољних послова Грузије. Тако да јој није страно да се издалека брине о свом завичају.
Наравно, закон је наишао на жестоку осуду Запада. Америчка амбасада назвала је случај „црним даном грузијске демократије“. Жозеп Борељ спремно је критиковао документ, рекавши да је у супротности са европским вриједностима, што ће отежати улазак Грузије у ЕУ.
Након амбасаде, огласио се и Стејт департмент. Пријетећи увођењем санкција Грузији! Дакле, обратите пажњу: САД озбиљно разматрају могућност увођења санкција због кршења демократских права против земље која доноси закон много мекши од онога који је на снази у Америци! Фантастична логика!
Али свеједно – грузијска опозиција, као што рекосмо, оптужује актуелне власти за проруска осјећања, и то баш поводом усвајања „америчког“ закона! Како сад то? Па ево како. Владајућа партија „Грузијски сан“ до сада се опирала да постане још једна страна у украјинском сукобу и уздржавала се не само од отварања другог фронта, већ и од антируских санкција. Сматрајући да је то једина могућа заиста прогрузијска политика у овој ситуацији. У супротном, земља може бити гурнута у амбис новог рата, јер су тако планирали западни сценаристи и спонзори.
(Јављају да је спорни закон управо повучен из процедуре, па да додам и ово, да се не јављам два пута. Пошто је владајућа коалиција по свему судећи заузела чувени компромисни став – „кандидат за улазак“ стоји гордо подигнуте главе, са спуштеним панталонама, благо нагнут напријед – „демократски протести“ тек долазе.)