Баждарење полиграфа
За комеморацију спремни!
Овако би, као у наслову, требао да гласи државно-церемонијални поздрав хрватских власти, ако ће, већ, војни поклич хрватских бранитеља, на званичан захтев Сплита, постати усташки урлик ”За дом спремни!”
Зашто – за комеморацију спремни?
Зато јер се хрватска ХДЗ власт, предвођена председницом Колиндом Грабар Китаревић, тако добро припремила за овогодишњу комеморацију у Јасеновцу – да им, тамо, нико од Јевреја, Срба и Рома, народа чији су припадници побијени у Јасеновцу, неће доћи на комеморацију.
Фото: Политика, Р.Крстинић
Јасеновац данас – без потомака жртава, само потомци злочинаца…
Врло једноставно. Све у једној реченици.
Без бројања жртава и његовог оспоравања, без поређења са Блајбургом и изједначавања комунистичког и усташког режима, без четниковања и великосрпства.
Јасеновац данас – без Јевреја, Срба и Рома, само са Хрватима на њиховим гробовима.
То је, ваљда, и био – сан?
Какав, то, народ сања такав сан?
Какав је то народ дао пуну легитимност оваквој својој власти, већином гласова на Европском унијом уређеним изборима?
Најтежа питања изискују најједноставније одговоре.
На полиграфу се може са ”да” или ”не”, ”јесам” или ”нисам”… Али… На питање: какви су то људи на оним језивим црно-белим фотографијама од пре 75 година, који са осмехом на лицу позирају пред фотографом, док кољу, убијају, тестером одсецају главу жртве, какав је то народ коме они припадају!?
Наспрам свих тих страшних фотографија, за чији садржај не постоји људско објашњење, данас постоји једна, само једна фотографија чијим се гледањем разумеју све оне чудовишне фотографије.
Њу је снимио Р.Крстинић, фотограф ”Политике”.
Осим што је ”у боји”, она је и пејзажна, без људи, без жртава и њихових џелата: у задњем плану фотографије је ”камени цвет”, централни споменик у Јасеновцу, чији се одраз види у ”средњем плану”, у језеру које је саставни део спомен-комплекса. У ”првом плану” те фотографије је табла упозорења, на обали језера, а на којој пише:
”Забрана купања и риболова на спомен-подручју”.
Када ово прочита, човек треба да заћути, али не знам како се ћути пишући.
Такав је то, дакле, народ: неко је, тамо, морао ићи на купање и пецање, док је власт била принуђена да то таблом забрани!
Пикниковали и роштиљали на обали? Брчкали се мало? Забацивали ”чеке” са трокраким удицама и вадили људске кости са дна?
Председник Сабора тог народа, Жељко Рајнер, ту државну и две одвојене комеморације – организоване од народа жртава и Савеза антифашистичких бораца Хрватске – назвао ”прославама”!
Прославе!?
Колинда Грабар Китаровић, председница тог народа, каже ”да је Јасеновац стратиште усташке НДХ”!
Јесу ли у Јасеновцу страдале усташе или њихове жртве – Срби, Јевреји и Роми?!
А, тешко им пада када их неко из Европе данас назове ”мочваром фашизма и неонацизма”. Не препознају се!
Можда је и за проверу на полиграфу, али нисам сигуран да игде, више, постоји таква мочвара и таква држава која толико мало држи до људског рода и до жртава покопаних под земљу њихове земље.
Нисам чуо да је у Немачкој или Аустрији или било где данас – неки народ-жртва одбио да присуствује званичној комеморацији државе у чијој земљи почивају остаци жртава.
Има томе лека.
Државе народа-жртава, у таквим случајевима, морале би пред Скупштином УН затражити изузимање територије под спомен комплексима или гробљима од држава које ниподаштавају те жртве!
Да се та стратишта ставе под међународни протекторат.
Па да УН у Јасеновцу уклоне ону таблу за купаче и риболовце, а поставе:
”Забрањено ниподаштавање жртава”.
У оној држави оног народа и конкретније:
”Забрањено убијање Срба, Јевреја и Рома”.
