Бошко Козарски
ВРЕМЕ РАСПЛЕТА
(Бошко Козарски) Фото: in4s.net
Док у „сусједству“ слободно пирује усташка омладина под налетом спортских успеха које кроз призму спорта готово нико и не посматра, дотле се у Србији полако врши етички геноцид, који се нашим невољницима показао делотворнији од етничког чишћења. Прети ли нам нови усташки талас? Осим у поменутом „сусједству“ антисрпска политика води се активно и у некад (без сумње братској) Црној Гори, а данас Монтенегру, држави која не личи на ону кнежевину са Мојковца. Митрополија Црногорско-приморска дели судбину народа, па је на једнако јаком удару. Срећа наша па је на трону Светог Василија данас једна величина попут Амфилохија Радовића, тврдог Светосавца. Чак и од јужног суседа чујемо повремено забрињавајуће речи, ако Стару Србију смем ради бољег разумевања тако и назвати. Из Скопља се чују НАТО звона најављујући нове околности које ће захтевати неког новог Бабунског или Трбића. Са Кошара и Паштрика се повукосмо (одлуком политичара) на Прешево и Бујановац, а сада нам се провлачи да ћемо бранити Врање. Бојим се да ћемо пре Врања бранити Београд, али хајде да останемо ближе тренутним границама и потребном опрезу. На Бугаре у тешким данима и бурним догађајима (које нам најављују) увек треба обраћати пажњу, ако не желимо да понављамо разред код учитељице живота. Ево бар са Румунима немамо неких нерашчишћених рачуна, ако занимаримо црквено-обавештајне сударе. Наш северни сусед се опасао жицом на којој ће ваљда мигранти веш да суше, онај маскирни. А ми? Где смо ми? Како се припремамо за време расплета? Све тешкоће и сва искушења која нас у данашњем времену прате требала су да послуже Србима да се врате путу Светосавља, као што је то испевао Владика Николај у ванвременској Небеској Литургији. Међутим, други сценарио нам се намеће, а већини се допао на слепо, због добро осмишљене презетације. Кастинг за последњи чин оправдан је слободним изборима, па је отпочело снимање наше последње историјске клапе. Србија је замишљена као филм са седам милиона статиста, а рефлектори уперени на главног и јединог глумца би требала да одвуку фокус пажње са редитеља. Размислите, ко режира ову драму?
