Мирослав Лазански

Време пацова на Балкану

01.05.2017.

Рамуш Харадинај је по тријумфалном повратку у Приштину изјавио да „Косово мора да направи исто што и Хрвати“.

Претпостављам да господин са потернице мисли на „Олују“ из 1995. године. Волео бих да чујем шта о тој изјави мисли госпођа амбасадорка Француске у Београду, чије је карикатурално правосуђе, заправо, и омогућило такву изјаву гос’н Рамуша. А Србији се деле лекције о поштовању међународног права?

И амерички сенатор Џон Мекејн, тек што се вратио у Вашингтон са турнеје по Балкану, покушава да нам опет дели савете и лекције. Најпознатији амерички русофоб каже да су „два светска рата почела на једном мосту у Сарајеву“, што ме јако чуди с обзиром на то да је сенатор завршио морнаричку академију.

Поручује нам да Вашингтон није срећан што узимамо руско оружје, а ми смо наравно срећни што нам је Вашингтон узео Косово, поклонио осиромашени уранијум и наговорио оне из суда званог „Ало, ало“ да пусте месје Рамуша. Сенатор је јако забринут због штетног утицаја Русије на Балкану, што аутоматски подразумева да амерички утицај никада није штетан, јер сенатор рече да зна како „народ у Србији не воли Русе, већ обожава Американце, те да српска војска мора још више вежбати с америчком“.

Можда је сенатор Мекејн у праву, јер на некаквој дебати – сесији Атлантског савета ових дана у Београду службено лице из Министарства спољних послова Србије, правдајући присутнима нашу војну неутралност, тријумфално је изнело податак да на годишњем нивоу бројчани однос војних вежби војске Србије са војскама НАТО-а, односно САД и војскама Русије и Белорусије јесте шеснаест према два у корист НАТО-а.

Војна неутралност и наш дипломата који је брани тим бројкама? Лав Николајевич Толстој је написао: „Треба или ћутати или говорити само оно што је боље од ћутања“.

Иначе, када је сенатор Мекејн у питању треба знати корене његове мржње према Русима. Сенатор је био морнарички пилот у вијетнамском рату, оборен је изнад Ханоја 26. 10. 1967. године. Северновијетнамци су га заробили и ставили у онај кавез у води с пацовима. Но, убрзо су дошли совјетски, односно руски војни саветници – обавештајци, и открили чуварима кавеза с воденим пацовима да оборени пилот има татицу, америчког адмирала, једног од челних људи америчких морнаричких снага на Пацифику.

И заробљени пилот одмах је извучен из кавеза, добио је посебан, релативно комфоран смештај, добру храну и остало што иде код такве врсте заробљеника. Из заробљеништва је пуштен одмах после званичног завршетка америчких операција у Вијетнаму 1973. године, но амерички војни саветници остали су тамо све до краја, до 1. маја 1975. када су северновијетнамске трупе заузеле Сајгон.

Та епизода Мекејнове војне каријере, најблаже речено, врло је чудна, да ли су совјетски обавештајци нешто профитирали извлачећи га из кавеза, то знају само у Москви и зна само сенатор. Али, у САД неки кругови понекад и подсете Мекејна да службена биографија „ратног хероја“ и потом мученог заробљеника није баш таква. Да ли је то разлог његове огорчене русофобије? И такав сенатор данас нама дели лекције? Због пацова у води?

Црна Гора улази у НАТО, тако је одлучила група од око 60 политичара и посланика. Без референдума народа о стратешком питању будућности. Ма, какав референдум, народ је глуп, може, не дај Боже, да гласа против уласка у НАТО. Ми представници народа смо по дефиницији паметнији од народа, јер народ нас је због тога и изабрао, јер смо паметнији. У Црној Гори. Па се сада митрополит црногорско-приморски Амфилохије љути на господина Мила Ђукановића у интервјуу подгоричком листу „Дан“. Каже честити митрополит да он „одговара Светом Петру Цетињском, а бивши премијер Ђукановић шефовима НАТО-а“. И назва честити митрополит господина Ђукановића новим краљем, „који није умео да се понаша код ћивота Светог Петра, јер је само климнуо главом, па да својевремено није знао ни да правилно заложи бадњак, да хоће Светог Петра Цетињског и Светог Василија Острошког да смести у нишу, да жели да целокупну историју смести у нишу“.

Како ствари иду, свако онај ко сада улази у НАТО комплетан је идиот. Јер на Московској конференцији о међународној безбедности начелник Генералштаба руских оружаних снага, генерал Валериј Герасимов изјавио је да дуж целе линије додира Русија – НАТО, западни војни савез гомила трупе, тешко наоружање, проширује капацитете војних аеродрома и лука, те да су због тога односи Русија – САД најнижи од времена Хладног рата. Додао је и да „ако амерички лансери ПВО система у Пољској добију ракете ’томахавк’ онда ће сви стратешки циљеви у европском делу Русије бити на нишану, а то Русија не може да дозволи“.

У таквом тренутку Црна Гора улази у НАТО, Македонија је у хаосу, Харадинај би нову „Олују“, Рама и Тачи „велику Албанију“, БиХ је у коми, Санџак притајено ћути. Да ли је крај историје, посебно на Балкану и што се тиче Србије, замењен поновним рађањем географије? Политичка картографија је најкрвавија наука, а мапа ЕУ намеће и питање: да ли је насиље које се обично повезује с померањем граница на Балкану само одложено?