Баждарење полиграфа
Воз Часни, колико касни?
На питање из наслова, шалтерски службеник железничке станице у Косовској Митровици, радозналом путнику, нагнутом ка отвору шалтера, уморно је одговорио:
– Тај воз касни у полазу, из Београда, око 20 година… Можда и 50 година… Или више, ко ће га знати?
– А, када ће да стигне?
– Ја сам задужен за кашњења, а по одоговор када ће да стигне воз, морате прећи на други шалтер. Ено, тамо је ред!
Тако је то, некако, са тим нашим новим државним возом, осликаним иконама и орнаментиком српских манастира са Косова и Метохије.
Часним возом!
И тако је, некако, са министрима нашим, као са оним шалтерским службеницима: један шаље Часни воз из Београда у Косовску Митровицу, други не зна ни да је отишао, трећи не зна ко га је ”брендирао”, четврти зна да ће тај воз, колико сутра, саобраћати од Краљева преко Пожеге до Ужица…
Само је Марко Ђурић, директор канцеларије за Косово и Метохију, изгледа, знао докле воз неће да иде, па је сишао већ на станици Топчидер! Његов саветник, Милош Вацић, који му није саветник, стигао чак до Рашке и на тамошњој станици напустио воз, а сапутницима поручио: ајте сад ви даље…
Часним возом.
Са светитељима и свецима српским воздигнутим изнад нових, удобних седишта…
И са сишавшим ”машиновођом”, велечасним Марком Ђурићем!
И знамо већ: ”Много је брз и прек,” а могао је, лепо, да каже како је сишао у Топчидеру да тетки однесе лек, а његов саветник Вацић сишао је у Рашкој како би се вратио да Ђурићеву тетку посаветује како да попије лек.
Осим што ће сада почети да обилази Србију (као да Косово није Србија!?), овај Часни воз са поруком на двадесетједном језику да је Косово Србија, имаће и спаситељско-помиритељску мисију између државе, која је рада да Цркви наплаћује порезе, и Цркве, која није рада да држави плаћа порезе!
Решење је, изгледа, заједничко: покретна, такорећи летећа црква, попут оних епских које су испред Турака зулумћара летеле у небо и селиле се са брда на брдо…
Па нека их стигну порезници, ако могу!
Као и свако генијално решење, и ово има својих мана:
Како ће Часни воз без звоника? Ако га саграде, запињаће о сводове тунела! Можда звоници на станицама да се подигну?
Хоће ли се у Часном возу продавати и где ће се палити свеће?
Хоће ли имати праве кондуктере или ће попови наплаћивати карте по оној њиховој тарифи: кол’ко даш… Ал’ обично дају по хиљаду, две, пет… неко и десет…?
Шта је са олтаром?
Хоће ли се додати вагон за заседање Синода?
Хоће ли имати ауто-вагоне за епископски возни парк?
Хоће ли имати спаваћа кола?
Испоснице са келијама?
Подруме винске?
Полиелеје испод таваница, са изливеним именима ктитора?
Хоће ли сваки епископ имати свој вагон или ће имати свој воз?
Хоће ли моћи да се организују венчања, крштења, причест… у покрету?
Ко сме бити скретничар Часном возу?
А ко машиновођа? Председник државе? Владе? Патријарх?
Шта са задужбинарима, министрима српским, убудуће? Да зидају цркве или купују вагон-црквице, па их само прикаче Часној композицији?
Шта када Часни воз пође преко границе Србије, што са Косовом није случај?
Чијим ликовима осликати композицију Часног воза за Црну Гору? ’Оће ли се Монтенегрини увредити ако ”брендирамо” воз Његошевим ликом?
Или ако изоставимо Јеврема Брковића и Цанета?
Хоће ли се увредити ако на 22 језика, плус на црногорском, дуж воза испишемо да je Црна Гора најстарија српска држава?
Да ли је Канцеларија за брендирање при Канцеларији за Косово и Метохију разрадила стратегију како ћемо брендирати Часни воз када рецимо крене у Сарајево и повезе рецимо председника Томислава Николића – Бакиру Изетбеговићу на рупу коју му у медијима одавно копа…?
Хоћемо ли се умилити Бакиру ако на том возу на 22 језика, плус црногорски и бошњачки, напишемо ”Изетбеговићи су били власници Аде Циганлије” док су били Срби?
Како год… Иако ”ни лук јео, ни лук мирисао”, нити возом путовао, нити га брендирао, Часни ће воз најдуже памтити управо Тома, црквенозвани Весели. Он ће, изгледа, бити његова прва жртва, иако је композиција Часног воза измишљена да би њиме само извукли из председничке фотеље Тому Николића.
И док је премијер Вучић из Индије у Рашкој зауставио воз и рат, председник Србије и врховни командант њене војске, Томислав Николић, спремно је изјавио да ће, ако на Косову буде нових српских жртава, кренути на челу ратне колоне ка Косову са својим синовима.
Због такве изјаве, осим ”грађанске Србије”, већ сутрадан напали су га јавно и неки од највиших функционера СНС, странке коју је Николић основао да би се ти функционери у њу учланили и постали власт…
У покушају да поправи нешто, његов Кабинет сутрадан је саопштио да помињање ратне опције ”није Николићев став, него закључак Савета за националну безбедност”.
Уместо да је рекао: То је закључак Савета за националну безбедност и мој став као председника и врховног команданта, али и мој лични став.
Овако, уместо за командама локомотиве Часног, возиће се на папучици неког од последњих вагона воза… Иако све ово делује помало ”бебасто”, готово да је сигурно да ће 2077. године кроз шалтерску рупу на Железничкој станици у Косовској Митровици, неко питати:
– Кол’ко касни Часни?
