Милан Ружић

ВЛАДИМИР КОСТИЋ – ОДЛАЗИ А ОСТАЈЕ!

27.03.2023.

Милан Ружић

У четвртак нас очекују избори у САНУ, а кандидати за председника су академици Светислав Божић и Зоран Кнежевић. Кандидати за потпредседнике су академици Зоран Поповић, Миодраг Матељевић, Миодраг Марковић и Славенко Терзић. За генералног секретара Академије предложени су академици Небојша Лалић и Душица Лечић Тошевски.

Досадашњи, никадзаистаотишавши, председник САНУ Владимир Костић, изјавио је како се неће више кандидовати, па је тако по први пут рекао нешто значајно по САНУ и српски народ, али да ли је то заиста истина?

Елем, знамо да је Костић унутар САНУ оформио читаву мрежу људи који чине његов клан, па је подржавши Зорана Кнежевића народу упутио јасну поруку ко је његов кандидат. Али, на страну избор за председника, јер се догодило нешто што привлачи више пажње.

Елем, по први пут се за генералног секретара САНУ кандидовала жена. Присетимо се, Костић се још 2021. године, након реакције медија, јавно пожалио рекавши: „У години у којој смо издали прву књигу из едиције ’Жене – академици’, с намером да славимо њихове доприносе упркос анахроној друштвеној свести и тада и сада, и у години у којој су битно проширене уметничке области представљене у нашој кући, чланови САНУ на тајном гласању нису изабрали ниједну нову чланицу. Укратко, мој приватни став је да је оваква одлука небрањива. Могу да покушам да се довијам да у сплету околности измишљам оправдање, али ћу и сам, а и они који ме слушају, знати да је то јадан и узалудан покушај. Оправдање да није било квалитетних предлога је једноставно неистина јер их је било више него довољно.” Шта је овде спорно, питате се… Спорно је то што управо Владимир Костић није подржао кандидатуру Душице Лечић Тошевски, као ни цео његов клан. Исти онај Костић који је јавно нарицао због изостанка избора иједне жене у САНУ, али и онај Костић за чије је владавине Математички институт САНУ, у години Костићеве кукњаве, организовао научни скуп „Планови за родну равноправност у науци и важност родно осетљивог буџетирања”, а са којим у вези је академик Часлав Оцић изјавио да је Костић саботирао зборнике о Косову, а форсирао скуп о родној равноправности.

Прво сам помислио како он против ње можда има нешто у оквирима струке, јер је она далеко значајнији научник од Костића са завидним светским реномеом, међутим, онда се сетих…

На изјаву још увек актуелног председника САНУ да се Косова треба одрећи са елементима достојанства (што је иначе на једној клиници за еутаназију, што Костић сигурно зна, службени назив самог поступка), академик Душица Лечић Тошевски, одговорила је јавно овим речима: „Колико сам разумела у јавности и у Академији постављено је питање да ли је за САНУ Косово део Србије или није. Осећам обавезу да одговорим само на то питање. Моје мишљење је следеће – Косово и Метохија је света српска земља, наш архетип и духовна ризница. Косово је неотуђиви део Србије и то не може променити ниједна окупација нити политика.“

Можете мислити колико је за време Костићевог председниковања, тачније директоровања, гушена свака алтернатива њему када је дошло до тога да академик Владимир Кањух, иначе 49 година члан САНУ, јавно изнесе предлог да се кутије направе од провидног плексигласа и да се гласови броје на лицу места пред свима како би се избегле било какве малверзације. Овај предлог наишао је на реакцију Костића, који стално тврди како се ни у шта не меша, како је предлог сасвим легитиман, али није по статуту. Не верујем баш да се статут САНУ бави материјалом од кога су начињене кутије, нити може имати јасну одредницу да ли се гласови броје у тачно одређеним просторијама. Притом, из САНУ се више пута чуло да је Костић живо заинтересован за то ко ће бити чланови комисије за бројање гласова.

Портал „Националист“ у једном тексту објављеном 20. фебруара пише: „Одлазећи председник САНУ Владимир Костић, наставља са интензивним насилним лобирањем за своје кандидате Зорана Кнежевића (кандидат за председника) и Миодрага Марковића (кандидат за потпредседника). Костић је наставио да позива у свој кабинет академике и присиљава их да потписују кандидатуру за његове фаворите.“

Елем, кад смо већ код националиста… Из многих претходних изјава, да се закључити да Костић и они њему верни у САНУ у ствари једино знају да коментаришу ко од чланова је националиста. Најважија установа у Србији осуђује људе да су националисти, а председник САНУ се прославио изјавом о предавању Косова са елементима достојанства. Уместо да се и сам повуче с елементима достојанства, Костић покушава да задржи сву власт у својим рукама. Тако га и хвале, кажу: „Он све конце држи у својим рукама.“ Можда то и нису биле похвале него упозорење осталима.

Откако је Костић на челу САНУ, од свог његовог ангажовања, видљиво је следеће: покушаји да се од САНУ направи НВО; да се свака алтернатива Костићевом клану осуди као националистичка (чак клеронационалистичка); САНУ нема ни једну једину друштвено, научно или уметнички релевантну активност о којој је обавештена јавност, а да су резултати те активности допринеле видљивом унапређењу поља које је било тема активности; у САНУ нема обележавања 80. годишњице од смрти Николе Тесле (ваљда да се не замеримо Хрватима); сваки јавни иступ Владимира Костића носи огромну тежину с обзиром на то да је председник САНУ, иако је он многе ствари коментарисао са личног аспекта (како се касније бранио), а у јавности то одјекује као званичан став Академије, што он зна (па зато су остали академици и морали засебно да реагују у медијима након сваке Костићеве изјаве).

Могло би се још набрајати, али суштина је да је САНУ постала ирелевантна. Од светионика српског народа који би нас спречио да се слупамо о стене на које кроз своју бурну историју стално наилазимо, до пригушивача сваке изјаве или дела релевантних за информисање, образовање или идентитет српског народа.

Владимир Костић је успео од САНУ да направи још једно бојно поље на ком се српска интелигенција завукла у ровове и ратује за благонаклоност председника институције, уместо да буде оно што би требало – највиша научна и уметничка институција чије је деловање кључно за опстанак Србије.