Вила „Вајс“
У дану када је Хрватска зауставила саобраћај на граници са Србијом, када је блокирала све граничне прелазе, у Загребу се у вили „Вајс” састало Вијеће за националну сигурност Хрватске. Према извештајима хрватских медија „разматран је план одбране земље”. За оне који не знају, када хрватски политичари неком догађају желе да придају митску позадину, када желе тајанственост и посебну драматургију, онда се у јавност пусти вест да се у вили „Вајс” састала екипа са Горњег града и са Пантовчака. Па сутра кумице на Долцу, које продају сир, врхње и јајца плашљиво запиткују „да нису четники већ на Сљемену”. Када год чујем да се спомене вила „Вајс”, ја се нешто штрецнем: 1948, 1971, 1991. година…
Било како било, хрватски премијер Зоран Милановић, за опозицију „лепи Зоки”, користи избегличку кризу и Србију за предизборну кампању: „Орлови, муве, шарај мало брате”, па сада још и „Срби су варвари”… Заправо, ми у Србији би требало да имамо трунчицу разумевања, лепи Зоки то мора да ради. Ем му је име и презиме тако чисто хрватско, ем је служио ЈНА у Гарди у Београду, а „как би рекле кумице то је ипак мало превећ”. Зато се Зоки и труди да се свиди и политичком центру и умереној десници, па каже да прва Алка у Сињу коју памти јесте она из 1971. године, када је народ клицао Савки и Трипалу, што он, како вели, никада неће заборавити. А Зоки је тада имао пет година. И запамтио је политичке ставове Савке и Трипала. Алкар Зоки право у сриду…
Елем, иако добро памти, Милановић изгледа заборавља да се слично десници у мају 1990. удварао и Ивица Рачан. Између два круга гласања променио је изборни програм и уверљиво изгубио од ХДЗ-а. Народ увек рађе гласа за оригинал него за плагијат, или копију. Још када каже „како он воли Србе у Хрватској, а Србијанци у Србији су нешто друго”, могу одмах да му предвидим тежак пораз на предстојећим изборима. И без „муљања Србије, Мађарске и ХДЗ-а”. Сам је себе смуљао.
Дакле, Хрватска је блокирала границу са Србијом под изговором да Србија организовано „лиферује” мигранте у Хрватску. Односно, „да Србија не контролише своју границу са Хрватском”. Једно питањце: како су то Амир, Адил и Хусеин из Сирије знали где да пређу границу између Хрватске и Словеније? Не на службеном граничном прелазу Брегана–Обрежје, већ јужније на старом мосту код гостионе „Калин”, где нема никаквог прелаза, или још јужније код бетонског моста према селу Грдањци? Како су стигли до тих мостова, ко их је довео?
И шта је у том случају требало да уради Словенија? Да затвори све прелазе са Хрватском?
Зоки, лепи Зоки…
Биографија
Мирослав Лазански
Рођен 1950. у Карловцу. Дипломирао на Правном факултету у Загребу, где је и започео новинарску каријеру, прво у „Полет-у“, касније у „Вјеснику“, „Старту“, „Данасу“, „Политици експрес“, „НИН-у“, „Вечерњим новостима“ (1996-2001). Године 1991. Лазански прелази у „Политику“ где и данас ради. Извештавао из Сирије, Сомалије, са Крима и ратова у Авганистану, Чеченији, Конгу, Ираку, Ирану, Либану, Јемену и Либији... Интервјуисао два врховна команданта НАТО-а, три маршала СССР, шефове КГБ-а, КХАД-а, педесетак министара одбране и начелника генералштаба светских армија, између осталог начелнике генералштаба руске, кинеске и јапанске армије. Једини југословенски новинар који је пловио на атомској подморници, америчкој "Таутог", летео на авиону Ф-14, био на носачу авиона "Џон Ф. Кенеди" и летео на Миг-29. Био гост војних академија Русије, Јапана, САД, Аустралије, Италије, Велике Британије, Немачке, Румуније... Имао је редовну колумну у грчком листу "Катимерини", јапанском "Секуритариан" и "The Diamond Weekly". Аутор је десет књига и десетак великих тв-серијала. Војни рок служио 1977. године у Битољу у 41. пешадијској дивизији ЈНА. Одликован је Медаљом за војничке заслуге.