Ранко Пивљанин

Удаде се Милојица

21.05.2018.

Чудо једно, како у овој балканској мочвари успевају оне жабе склоне поткивању. Мало, мало па негде нека подигне ногу очекујући, ваљда, златну потковицу у замену за бесмислено крекетање, за вишак ревности и снисходљивости спрам „цивилизованог“ света и његових достигнућа. Или нам, пак, из наше жабље перспективе све будалаштине, перверзије и нонсенси напредног дела планете изгледају као неупитан светли пример који се има следити по сваку цену. Макар нас то негде у дну срца крваво жуљало и косило се са нашим назорима, логиком, на крају и са традицијом од које се овде систематски прави баук па она више готово да нема ниједну позитивну конотацију већ је постала синоним за ретроградност, примитивизам и затуцаност.

У најновијем случају корак са светом хватамо по питању озакоњења истополних бракова па ће нам се – ако будемо радили предано на том горућем проблему овог друштва а не сумњам да хоћемо – колико за годину дана пред матичарима на верност до гроба момак заклињати момку а девојка девојци. А после ће, наравно, живети срећно до краја живота у овој уређеној држави у којој све остало идеално функционише, само смо,ето, мало каснили са овом регулативом али ће и то бити исправљено.

Јер, како поручују из овдашње комисије за израду Грађанског законика који ће регулисати геј бракове закон ће бити готов до краја ове године и предат Влади Србије, која даље треба да га проследи Народној скупштини на усвајање. По њему ће ЛГБТ особе моћи пред матичарем да региструју партнерство и да имају сва права као и било која друга брачна заједница у нашој земљи, док усвајање деце још неће бити могуће. Што не значи да у неком следећем жабљем поткивању и то неће доћи на ред, само да наши законодавци открију како су у Канади већ административно „укинули“ оца и мајку па у званичним формуларима и документима постоје само – родитељи.

А како је Црна Гора у евроатланстким интеграцијама и у свему другом испред нас, тамо је већ отворена јавна расправа о нацрту Закона о животном партнерству лица истог пола па је за очекивати да ће Машан и Вуксан пре Радојице и Милојице моћи да кажу судбоносно “да”.

Да се разумемо, није нам намера да ичим доводимо у питање било које право геј популације па и право на брак али овде се суштински ради о нечем другом, много проблематичнијем и ургентнијем а тиче се лицемерне покварености ових држава које се диче кићењем ЛГБТ сватова док у перманентном стању сваке друге обесправљености држе и геј и стрејт популацију.

Која права имају радници? Коме да се жале пензионери чија је имовина опљачкана зарад лепе слике државног буџета? А коме дискриминисани по политичкој линији и по непотизму, коме новинари којима се прети и на које се пуца? На коју адресу да пишу домаћи предузетници чијим новцем се часте страни инвеститори путем државних субвенција? На какву правну заштиту могу да рачунају труднице које послодавци отпуштају или не враћају на посао и коме да се жале будуће упосленице кад их на пријему за посао питају – да ли намеравају да остају трудне? Који закон и која системска заштита је на страни жена и деце које лудаци убијају као зечеве? Који то закон и какво правосуђе дозвољава да улицама наших градова шпартају криминалци са десетинама кривичних пријава у досијеима? Којим је то актом регулисан минимум достојанства старих и немоћних? Где су права пацијената али и лекара који за једну смену треба да прегледају тридесет пацијената ? И тако редом.
Регулишите господо ове ситнице, па ћемо онда лако на свадбу Милојици и Машану.