Зоран Шапоњић

У Ростову, на истоку Украјине!?!

03.02.2022.

Трагична је заиста необавештеност, трагично незнање, још трагичнија, рекао бих, и недобронамерност, неких српских „новинара“, „војних експерата“, „професионалаца“, упрегнутих у кола НАТО пропаганде која се увелико приближавају границама Русије! Необавештеност, незнање који иду до граница смејурије, до граница лудила! Па, побогу колеге, разумљиво је да је пропаганда – пропаганда, да је у пропаганди све дозвољено, али, чињенице су чињенице уважени колеге, или је НАТО пропагандистима све дозвољено?

Читам јутрос и крстим се. На једном београдском порталу који од оснивања пледира да је дежурна савест професије, савест Србије, строги морални стражар, бастион професионалности, видим, а не верујем очима, пише како се „на сликама објављеним 27. јануара види како руски војници учествују у војним вежбама у Ростову, на истоку Украјине“!

Руски војници вежбају у Ростову, на истоку Украјине!?!

Руси, дакле, не само да се спремају за инвазију на Украјину, они су већ у Украјини, и не само да су покорили Украјинце, него тамо већ увелико вежбају! У сред Ростова!

Или су, Украјинци, у међувремену, а ми нисмо обавештени, анектирали Ростов са све Доном?

Е, свашта!

Колико знам, Ростов је био и остао на Дону, у Русији. У сред  Русије, има још један Ростов у централној Русији, северо-источно од Москве, зову га и Ростов Велики, део руског „златног прстена“, знам био сам, гледао. За Ростов на истоку Украјине, опростите ми на незнању, па да још у њему вежбају Руски војници, нисам чуо.

Шта још јављају београдски зналци украјинског питања?

Поред осталог и да Руси још нису пребацили специјалне тимове за напад на Украјину, али  зато на границу „довозе залихе крви и другу медицинску опрему потребну за лечење повређених (!?!) и да би и то могло да буде показатељ спремности за напад!

Ура!

Каква обавештености. Били, видели својим очима па сад описују како Руси довлаће залихе крви на границу.

А само пар дана раније, на истом порталу срцепарајућа прича, расплакао сам се од жалости, какако украјинске домаћице, мајке четворо деце коју су оставиле да их гаје укућани, спремно, са снајперима чекају покварене руске окупаторе! Вире преко нишана из кухиње и чекају баћушке.

Колико туге у једном тексту али, колико и храбрости, спремности на отпор јадних Украјинаца и Украјинки. Да узме човек снајпер и запуца право у Кијев!

У правој навали текстова, београдски новинари, експерти за Украјину јављају и да је познат план напада, Руси ће напасти за 175.000 војника, „руске снаге инфилтрираће се дубоко у Украјину са севера, истока и југа“, а „ако до инвазије дође, биће  далеко крвавија од операција  заузимања Крима“, „упозорили су агенти украјинске службе“!

Ура за обавештеност! Ура за везе београдских медија са агентима украјинске службе који им из прве руке преносе информације!

То што у „операцији заузимања Крима“ није проливена ни кап крви, нема везе, ово сад има да буде далеко крвавије!

И тако, док у „Ростову, на истоку Украјине, вредно вежба руска војска“, у Београду још вредније ради пропагандна машинерија. Да српске домаћице крај шпорета плачу док гледају украјинске домаћице како са снајперима, у кухињи, чекају одвратне Русе.

Али, другови прогандисти, господо из НАТО, српски зналци и професионалци, може ли то мало суптилније, мало обавештеније, са мало више знања географије? Па, мајку му, постоје земљописне карте, на њима је лако проверити да Ростов није у Украјини.

То што је осиромашени уранијум лековит, то што смо сами криви што нас је НАТО бомбардовао 88 дана, то што смо најгори народ на свету, ми и Руси, то је у реду, али, аман за аман, Ростов је у Русији!

И, да, постоји и један роман, зове се „Тихи Дон“, у њему се Ростов помиње више пута, написао га је Михаил Шолохов, преведен је и на српски. Шолохов је добио и Нобелову награду за овај роман, исту ону за коју су ове године номиновани и Грета Тунберг и НАТО и Наваљни, и Светлана Тихановска.

Него, нешто размишљам, кад могу Грета и НАТО и Наваљни и Тихановска да буду номиновани за Нобелову награду, може и Ростов да буде на истоку Украјине! А ко још у ова времена кад Руси само што нису напали, има времена да чита Шолохова?