Зоран Шапоњић

У ЕУ напред, макар и распаднуту!

24.06.2016.

Британцима је доста Европске уније па су јуче одлучили да је напусте. Доналд Туск, председник Европског савета, одржао је јутрос „емотивни говор“ на ту тему, али агенције не јављају да ли се пољски дипломата сем видљивих емоција и расплакао над судбином ЕУ. Немачки министар спољних послова Франк Валтер Штајнмајер изјавио је јутрос да је свануо „тужан дан“ за Европску унију, али се није расплакао, него је немачки министар финансија Шојбле, још јуче док су гласали, припретио Британцима да ће их излазак из ЕУ коштати!

Истовремено, холандски министар спољних послова најавио је референдум попут британског и у својој земљи. Слична вест стиже јутрос и из Француске!

Министар спољних послова Србије Ивица Дачић објавио је јутрос да Србија – „наставља свој европски пут“ и да ће „Србија наставити свој посао“, односно да, један по један, исупуњава услове Европске уније! Министар то, истина је, није рекао, али је вероватно мислио – наставићемо да испуњавамо услове ЕУ и кад је не буде било! Напред у Европску унију, макар и распаднуту, и нико нас на том путу неће зауставити!

Док ЕУ чиновници данас бришу сузе по бриселским канцеларијама, забринути пре судбине Уније за своје апанаже, високе плате, фотеље и повластице, наш министар јутрос је ефикасно умирио гладне Србе забринуте резултатима британског референдума. Каже министар, оно што су Бриганци одлучили нема никакве везе са Србијом, па – домаће грађанство може у том погледу остати мирно! Све је зачинио и поруком да одлука Британаца никако „неће утицати на нестајање ЕУ и европске идеје“!!!

Морам признати да је и на мене изјава министра умирујуће деловала, јер су ме касно ноћне вести које су наговештавале брегзит Британије, и те како узнемириле. Зато је јутрошња изјава министра за мене била као мелем на рану. Схватио сам је као поруку и обећање да ће Србија истрајати на свом европском путу макар и половина садашњих чланица најавила сличне референдуме. Схватио сам је као поруку народу да ће Србија наставити да испуњава захтеве ЕУ и отвара поглавља макар ЕУ и нестала и сасвим се распала… Схватио сам је као поруку и чврсто обећање да ћемо ми постојано корачати европским путем макар он водио право у провалију! То се зове постојаност у уверењу!

Јер, ЕУ нема алтернативу, макар и нестала, макар се распала!

Истовремено, само дан пре него што су Британци донелии одлуку која неће утицати ни на Србију ни на свет, у Београду су „чланови сталне делегациjе Народне скупштине Србије у Парламентарноj скупштини НATO и експертска делегациjа НATO-а“ закључили како треба учинити све, и могуће и немогуће, да и Србиjа, и НATO даjу допринос како би се однос jавности у Србиjи према сарадњи са Aлиjансом променио и обjаснило грађанима зашто jе та сарадња потребна!

Све учинити како би се Србима разјаснило да је НАТО уствари добар, да НАТО мисли добро сваком Србину понаособ, да смо ми сами криви за оно што су нам урадили 1999. године и касније, и да би ми требало да замолимо НАТО да нам опрости што је био приморан да нас бомбардује! Такође, вероватно би, читам из горе наведених закључака, Срби требало да се извину НАТО-у што је Србија тако мала земља и што 1999. године није било више простора како би на нас бацили још бомби, осиромашеног уранијума и осталих милосрдних предмета.

„Куд Симовићу“ – рекао би некад славни Младен Делић.

Заиста куд смо ми то кренули? Хоће ли нам и наредних дана, а у то несумњам ни мало, упорно понављати да ЕУ нема алтернативу, да брегзит нема везе са нама и нашом будућношћу, и да ми немамо куд него у маглу ЕУ која се распада? Или ће неко, успут барем, поменути да је време да се посумња у једину и неприкосновену алтернативу и каже да је дошло време да се излаз потражи и на друго страни?

Ко зна, можда нас наредних дана убеде да ће после референдума пропасти Велика Британија, а не ЕУ?