Зоран Шапоњић

Тровање Србије

13.12.2017.

Није важно колико ће ГМО отрова завршити у нашим, и у желуцима наше деце, важно је да је Србија пре који дан прославила отварање поглавља 30 у преговорима са ЕУ, које нас обавезује да у Србији укинемо забрану промета генетски модификованих организама.

Како је у земљи Србији све могуће, и како је овде релативизација свега и свачега једноставна дисциплина, тако, неће бити никакво  чудо ако се, а хоће, наредних месеци, док са ЕУ преговарамо о поглављу 30, појаве „стручњаци“ који ће нам објаснити како је храна са ГМО уствари здрава, да деца од ње напредују, да ће семе и пестициди произведени у америчком концерну „Монсанто“, рецимо,  увелико побољшати здравље наше нације.

Јер, ако у Србији постоје „стручњаци“ који тврде да је осиромашени уранијум којим је ова земља засута 1999. године и који ће овде остати на векове, нешкодљив, да је шта више здрав, да има позитивна дејства на раст и развијање деце, као и да је бацање бомби са уранијумом на Србе готово па природна појава, што то неко не би могао тврдити и за ГМО.

Знају они који ово Србији и овдашњем народу раде – шта раде. Овде, много веће узнемирање јавности изазове вест да је нека старлета уградила силиконе у задњицу па да је пластични хирург омануо и задњица дотичне испала неједнака, него вест да већ да ћемо скорих дана јести ГМО производе.

А горе поменути „Монсанто“ је, увелико у Србији. Већ годинама, раде у Новом Саду, а на сајту фирме „МК Seed“ која послује у сасаставу „МК Group“ Миодрага Костића Колета, својевремено је стајао и податак да је та компанија генерални увозник и дистрибутер „Декалб“ хибрида кукуруза“ чији је иначе произвођач „реномирана светска кућа „Монсанто“.

„Монсанто“, та „реномирана семенска кућа“, иначе, светски је позната као произвођач агенса „оранж“, суперотровног хербицида  који је коришћен у Вијетнаму  за уништавање вегетације и који је узроковао рак, физичку деформисаност и менталне поремећаје код несрећних становника Вијетнама.

У организацији „Гринпис“ која годинама и деценијама ратује против „Монсанта“ сматрају да генетски инжењеринг тог концерна изазива рак и друга обољења, а производи компаније сем са туморима доводе се у везу са дисфункционалношћу ендокриног система, обољењем срца и плућа, нервног система

Светска здравствена организација у једном извештају оценила је да је „глифосат“ главни састојак пестицида „Монсанта“ – „вероватно канцероген“. На Харварду, у једној студији тврде да је „глифосат“ „повезан са раком код пацова а да су експерименти на људским ћелијама показали да излагање овом састојку може да оштети људски ДНК“. А, „Монсант“ хербициди траже „Монсант“ пестициде, и тако у круг…

И, док „Монсант“ увелико пропагира ГМО храну, у једној од њихових филијала у Великој Британији, гле чуда,  запослени једу храну са ознаком да у њој нема ни трага генетски модификованих организама! Толико о лицемерју.

И питање – да ли је „декалб“ хибрид кукуруза чији је званични увозник била фирма из Новог Сада само хибрид, или ГМО производ? Да ли је нека државна установа то потврдила, радила испитивања?

Предлог који је пао одавно, да директори „Монсанта“ током, рецимо, два месеца, заједно са својим породицама, супругама, децом, унуцима, пред камерама једу искључиво ГМО производе своје фриме, поврће третирано њиховим хербицидима и пестицидима, још није реализован, и никада неће ни бити.

Овдашњој јавности промакла је и чињеница да су главни заговорници да Србија укине забрану промета ГМО, сасвим случајно из Вашингтона, односно САД, где је и седиште „Монсанта“.

И ту се круг затвара. Ако су нас частили осиромашеним уранијомом, који ионако није штетан, зашто то не би урадили и са ГМО производима.

Недавно је британски принц Вилијам свету одаслао поруку о „контроли становништва“, пројекту елите који се односи на методу смањења броја људи на планети – депопулацијом. Свакако да принц говорећи о потреби смањења броја људи на Земљи није мислио на своју, краљевску фамилију и светску елиту. На нас је мислио, сиротињу која им само смета у увећавању њиховог, британског и америчког богатства.

Мислите о томе. Бар понекад.