Ранко Пивљанин

Трећи светски

16.04.2018.

И ништа од Трећег светског рата! А баш смо се били наоштрили, заузели столове у кафанама и наручили литар белог и сифон соде, попалили твитере и фејсбуке, зашиљили тастатуре да куцамо коментаре и да навијамо а испаде да смо ипак спали само на овај наш вечити дерби између Партизана и Звезде. Каква лоша катарза, какав бедан климакс вишедневног ложења на Армагедон који је био тако изгледан и обећавајући а на крају- пућ! Дупло голо. Стотинак ракета по унапред одабраним циљевима несретне Сирије ( виђено већ толико пута широм света а и у самој Сирији за ових неколико година колико рат траје ), са унапред обавештеним Русима који је тамо као бране да случајно не би страдао неки њихов војник или постаја, још која тона шута и гарежи у већ разрушеном Дамаску и то би било то. Што би рекли западни савезници који су прексиноћ истоварали бомбе по Сирији био је то „једнократни напад“, ваљда ових дана не раде двократно. Или још тачније „жесток, али пажљиво ограничен“ атак како га је окарактерисао амерички министар одбране Џејмс Матис.

Свакоме ко види бар мало даље од ивице кафанског стола или маргине полуделих таблоида који су из дана у дан, барабар уз „задружни“ секс Микија из Купинова најављивали и Трећи светски рат било је јасно да се Американци и Руси неће директно „дохватити“ у Сирији. Само је будала могла да помисли како ће „сухоји“ да пресрећу „фантоме“ а С-400 да обара „томахавке“, након чега би се Путин и Трамп дохватили оних ковчежића са црвеном дугмади и нуклераним пројектилима испарцелисали планету. Што не значи да једног дана неће и до тога доћи али то сигурно није ова априлска недеља. Као што су само крајње наивчине и најзагриженији русофили у подмаклом стадијуму те фаталне љубави могли помислити како ће Американци, Британци и Французи након руских претњи да ће им рушити ракете и авионе над Сиријом, подвити реп и вратити се у мишју рупу. Да су то имали као опцију тешко да би кретали у акцију. Овако, страдало је неколико напуштених барака а коалиција која се около разбацује ракетама у име небулозног концепта „правне моралности“ ( у коме нема ни „п“ од права ни „м“ од морала) сачувала образ и остварила инфантилну Трампову претњу о „лепим и паметним ракетама које стижу“ али нису прешли ону границу која означава прсте у оба руска ока која би читаву ситуацију могла учинити непредвидивом. А тамо где су крајњи аргументи нуклеарни пројектили нема места импровизацији и непредвидивости.

И није овде превладао разум, јер тешко да истог има довољно у глави оног ријалити мена са смешном фризуром и прстима задебљалим од силног свакодневног твитовања као што ни Путинова хладнокрвност није гарант да и њему не могу попустити живци. Победу је однео страх. Страх од тога да би један такав сукоб био почетак новог и дугог леденог доба и сазнање да у њему не би било победника. Толико чак и Трамп може да схвати. Али трећи светски рат је настављен, барем у главама овдашњих русофила и американофила и у коме сад ови други вичу: „Шта је било, прпа?“. До пре неки дан је било обрнуто. Па сутра испочетка, наравно преко нечијих туђих леђа.