Баждарење полиграфа
Томо, долази!
Томислав Николић је први председник у новијој историји Србије коме под прозором не вичу „Томо, одлази“, него „Томо, долази!“.
И први је за кога Србија није „до Токија“, него до Рија.
И који се нескривено нада још једном мандату, па да Србија буде и до Токија, где се 2020. године одржава Олимпијада…
Фото: espreso.rs
- Физички сам добро спреман, па ми не смета да шетам са једног стадиона на други, – јавља нам се председник из Рија, – заиста желим све да их видим, али и да они виде мене како би знали да имају подршку целе Србије. Покушавам да проведем и што више времена са њима у селу, а тако ће бити док се не вратим у Србију.
За сада, неће ни да сврати у Србију, камоли да се врати! Ни он, ни председниковица Драгица.
А, Драгица није ни отпутовала у Рио, на Олимпијаду.
Председников Кабинет саопштио је да она неће путовати у Рио…
Нећете, ваљда, веровати својим очима, а не председниковом тиму са Андрићевог венца?
Нисте, ваљда, толики дефетисти, да вас брине шта се догађа у земљи, док се председник Николић, како би то рекао Александар Вулин, „шврћка“ по Рију?
Зар је битно што у одсуству председника државе грађани Новог Пазара (који није у Бразилу него у Србији) на митингу подршке Ердогану, кличу: „Ово је Турска!“?
Зар председника не забрињава што ка нашој граници гледа три милиона избеглица које Турска може „отпустити“ свакога часа?
Нису, ваљда, формирање нове владе Србије и премијеров експозе важнији од дружења са спортистима „у име целе Србије“?
Шта би, тек, весели Американци, Руси, или Турци починили у Рију, само да су са њима и председници њихових држава! Колико би они медаља освојили да су Обама, Путин или Ердоган са њима у Олимпијском селу, делећи заједничку опасност од зика вируса?
Али – не! Путин и Ердоган нашли су за сходно да састанче у време Олимпијаде! После тог састанка, Ердоган је изјавио да је Путин његов велики пријатељ… А сви знамо да је Путин Томин највећи пријатељ! Да није у Рију, могао је Тома свом пријатељу Путину рећи да Ердогану објасни како Турска више није у Србији… И како тај Јужни ток или Турски ток морају имати бар једну пријатељску цевчицу за Србију!
Не! Он ће се из Рија вајкати што нисмо, док је он тамо, освојили ниједну медаљу! Да ли нисмо? Ако је Косово Србија, ако је још и срце Србије, што председник Николић не пропушта да каже, онда смо већ освојили медаљу, златну, на којој је требало да честита Мајлинди Кељменди!
Не! Наш председник, иако окружен духом олимпизма у Рију, пропушта и да се огради од изјаве, испоставља се несмењеног министра спорта који је у његовом одсуству поново именован, Вање Удовичића, који је рекао: „Нашим спортистима препоручили смо да сиђу са победничког постоља ако се на њему нађу представници Косова, као и да не интимизирају са косовским спортистима“!
Од када, то, Срби желе да постану Хрвати?
Они ли су, оно, сишли са кошаркашког победничког постоља када је требало поздравити српску заставу и химну?
Ако такво упутство дајемо нашим спортистима, значи ли то да подржавамо Хрвате који су пљунули на нас и наша знамења?
Председниче?
Ваше грађане занима и – како то да је Оливера Јевтић отпутовала у Рио без тренера, „јер за њега нема пара“?
Сиромашна смо земља и немамо пара.
Али за председника и председниковицу мора да има!
Зашто нисте рекли својој супрузи: Драгице, ти остани код куће, у Рио путује Славко Кузмановић, Оливерин тренер, срамота је да наша маратонка на Олимпијади буде без тренера…?
И слутим да ће сада Николићи рећи како су путовали о свом трошку! А, откуд им, онда, толике паре, када живе од једне за државнике веома скромне плате?…
И наставак бављења овом темом – довешће нас до оног: а и да имам паре, одакле ми…?
Оваквих дилема Кузмановић је разрешен, али неће морати ни да се подвргне посебним превентивним и заштитним мерама по повратку са Олимпијаде, а које је прописао Батутов институт. Сви ће, па и председник Николић, два месеца по повратку из Рија, морати да користе кондоме због зика вируса…
И зато ће, тестирајте ово и на полиграфу, највећи успех Србије на овој Олимпијади бити – да нам се председник и председниковица врате кући!
Па да им направимо дочек испод балкона њихове куће у Бајчетини!
А, ако они намеравају да у Београду дочекају наше спортисте који ће ипак освојити олимпијске медаље, морају се вратити пре њих!
То им је ваљда јасно!
