Милан Ружић

Тихи људи

19.10.2015.

Страх је будалу кад налети на тихог човека. Прво ће будала изрећи неистине као она да је тих човек глуп човек, да је нешто згрешио, да је, може бити, писац и томе слично. Свега има. Само, не зна будала да је будала, као што не зна ни то да тихи људи имају разлог зашто су тихи. Ни један једини од тих тихих људи не ћути узалуд.

Неки су такви јер на тај начин служе Богу, други су се заветовали на ћутање јер их је живот до тога довео, неки трећи зато што хоће да говоре само паметне ствари. Свакако, огромна је разноврсност тишина које људи негују. Али, увек се нађе некаква будала која то не види и која тишину сматра слабошћу. Увек је паметне људе чудило како то да будала паметног прогласи будалом, а за себе не зна да је будала. Е ту лежи предност будала, што не знају да су они сами то што каче другима.

Данас је ера брбљиваца, па ко год са стране ћути и посматра, он спада у чудне људе. Међутим, нико не зна да када питаш нешто човека који не воли да говори, то је као да му неко расече усне како би причао, а онда му опет новим питањем позлеђује рану и рашива уста пре неки моменат ушивена и завијена. Шта очекују да ће тада из њих изаћи осим истине окупане крвљу са рашивене усне ране?