Мирослав Лазански

Терминатор из Србоаута

23.10.2016.

Војска Србије је на свим фронтовима. Чак и тамо где није била ни некадашња ЈНА: од административне линије према Космету до јужног Либана и Сомалије. Гордо то звучи, наравно осим те административне линије, но питање је имамо ли довољно средстава да остваримо све те амбиције. Пошто нашу војну присутност у Африци и на Блиском истоку делом плаћамо ми с објашњењем да тако побољшавамо углед државе и јачамо њен престиж. Нико још није измерио за колико је побољшан тај наш имиџ и престиж код оних који нешто у вези с нама и одлучују, самом чињеницом да су наши војници у Африци и на Блиском истоку. Kонстантно побољшавамо имиџ и престиж, а они ипак желе да нам украду „Трепчу” и „Телеком”. Да ли то онда значи да крадљивци не поштују и не вреднују наше напоре да допринесемо миру на југу Либана и борби против злих пирата у Индијском океану?

Пошто су то највероватније коначно схватили и одговорни у систему одбране, решили смо да појачамо наше оружане снаге. Део новитета нашег новог оружја и опреме приказаћемо данас на малој паради и тактичко-техничком збору у Новом Саду поводом дана ослобођења тог града од нациста. Дакле, видећемо борбено возило пешадије, точкаш „лазар-3”, производња „Југоимпорт-СДПР”, већ је раније виђено, Војска Србије би требало да до краја године добије првих шест таквих возила. Ту је присутна и самоходна хаубица „нора-Б-52”, калибра 155 мм, такође производ фабрике „Југоимпорт-СДПР” из Велике Плане, које је већ продато армијама Бангладеша, Мјанмара и Кеније. Како наша војска слабо стоји са парама, то је компанија „Југоимпорт-СДПР” поклонила Војсци Србије шест самоходних хаубица „нора-Б-52”. Леп гест. Иста компанија производи и борбено-извиђачко возило „бов-11”, које је такође продато Бангладешу, Кенији и Мјанмару, али и полицији Србије у две верзије.

На техничком збору у Новом Саду имаћемо прилику да други пут видимо и нови модуларни вишецевни бацач ракета „морава”, који може да лансира ракете од 122 мм система „град” повећаног домета до 40 км, али и пројектиле од 128 мм система „пламен” и „огањ”. Ипак, највећа звезда војне изложбе јесте самоходни хибридни ПВО систем „терминатор”, којег јавност Србије има прилику да први пут види. На шасији камиона „фап-2026”, иначе другог по реду произведеног камиона у тој серији још из СФРЈ, уграђен је универзални противавионски топ „бофорс” од 40 мм шведске производње и двоструки лансер за противавионске ракете совјетске, односно руске производње. Оклопљену кабину радила је фирма „Застава камиони”, а топ и ПВО ракете интегрисали су „Прва петолетка” из Трстеника, „Технички ремонтни завод Чачак” и ВТИ. Финалну интеграцију целог система и израду хидраулике извела је за само 10 дана фирма „Србоауто” из Београда. Иначе, „Србоауто” је приватна компанија браће Томић, фирма која одбачене старе камионе са ливада наших касарни и из времена бивше ЈНА, враћа у оперативно стање. Рецимо, камиони „фап” и „там” долазе у ту фирму у очајном стању, нису вожени по 15, или 20 година, али имају малу километражу, и излазе из хале практично нови по цени која је десет пута мања него да се купује ново возило те класе: обновљени мотори, кабине, хидраулика, споне, кардани, електрика. Војска Србије још увек живи од залиха бивше ЈНА, још живимо од дивиденди бивше СФРЈ и када већ немамо пара за супернову технику и технологију, присиљени смо на модификације и модернизације постојеће технике.

Самоходни ПВО систем „терминатор” има топ од 40 мм „бофорс” велике каденце гађања, који успешно делује по циљевима у ваздуху, али и на земљи. У новој верзији тај је топ добио још један магацин муниције, а са топом је спрегнута и двострука лансирна рампа за ракете земља-ваздух типа Р-13. Реч је о совјетској ракети ваздух-ваздух Р-13, коју су носили авиони „миг-21”, а како имамо доста таквих пројектила, прилагодили смо их за верзију земља-ваздух. Ракетни систем је добио ТОМС оптоелектронску станицу, а пројектил стартни бустер мотор и ИЦ самонавођену бојеву главу. Лети до осам километара висине и 12 км даљине. Нешто слично је ВТИ урадио и током агресије НАТО-а на Југославију 1999. На возилу „прага” постављена је ракета Р-60МК сличних домета.

Војска живи у времену штедње, немамо пара за суперскупе пројекте, па отуда и чуђење да се сада опет експериментише са статусом два за војску драгоцена завода: „Технички ремонтни завод Чачак” и „Мома Станојловић”. Неки мудраци би опет да их са буџета пребаце на доходовно пословање. Покушано је то пре више година и имали смо катастрофу у „Моми”, отишли и инжењери и висококвалификовани радници. Како „Мома” да се самофинансира када годишње у садашњим околностима једва ремонтује два или три авиона наше производње? „Гужва” је и око ВМА, колегијум ВМА је против модела реорганизације какав је предложило Министарство одбране. Није против реорганизације, али јесте против понуђеног модела.

Али то нећемо видети на паради у Новом Саду.