Први с десна на фотографији је канадски премијер Џастин Трудо. Висок, леп, свеже избријан и измивен, напудерисан и намирисан, у скупом оделу са припадајућом краватом, у као снег белој кошуљи, прототип савременог западног политичара… На фотографији се пред ових запажених детаља види и како Трудо са изразом прикривеног задовољства, што је једна од првих лекција у public relations школама на Западу, некоме аплаудира.
Поред Трудоа на фотографији је украјински председник Володимир Зеленски. Не у оној његовој зеленој мајици коју носи већ годину и по дана већ у раскопчаној сивомаслинастој кошуљи дугих рукава, без кравате, истој какву смо и ми некад носили док смо служили ЈНА. Зеленски је необријан, са фотографије се осећају и барутни димови, али, обзиром на околности, ратно стање, сталне руске нападе, актуелну контраофанзиву, то му се и не може узети за зло. Сем овог на фотографији се види и како Володимир некога испред себе поздравља стиснутом песницом, сав одушевљен, израза лица између гвоздене одлучности и ганутости…
Са десне Володиморове стране и иза њега су две женске особе, она поред њега аплаудира високо, поносно уздигнута главе, уздржано одушевљена, и она ганута, одлучна. Она иза њега такође аплаудира егзалтирана, широко осмехнута, презадовољна, радосна и срећна у лепом плавом комплету.
Виде се ту још неки људи, истина, на фотографији су им одсечене главе али и они аплаудирају, па цела фотографија одише радошћу, слогом, срећом…
Оно што се на фотографији не види, али, стоји у опису јесте да поменуте личности на фотки која је настала у канадском Парламенту аплаудирају, кличу, поздрављају господина Јарослава Хунку, који је за време Другог светског рата био припадник „славне“, што би Немци рекли „14. Waffen Grenadier Division der SS“. Или, на српском, СС нацистичке дивизије „Галиција“, чијим су „подвизима“ у своје време били задивљени и ветерани Гестапоа. Чак ни они нису могли да измисле тако ефикасан систем убијања.
На истој фотографији, истина, Хунка се не види, али, на другој направљеној истог дана, на истом месту, дакле у парламенту Канаде, види се и Хунка, миран, достојанствен, узвишеног, помало паћеничког израза лица, недокучив. Али, из свега тога, тог израза лица намештеног за канадски парламент, може се прочитати његова кратка порука – „Људи, победио сам! Моја идеја је победила! Нисам се залуд борио ни проливао крв“.
Наравно, како се са фотографије може наслутити, просто прочитати, када се помене крв, Хунка ту не мисли на своју нити својих сабораца, њима су крв пустили једино Руси у боју код Бродија, него, на крв недужног народа из села Гута Пењиатскаја и Бењиако код Лавова, 1944. године када су побили 800 мирних сељана међу којима је било много жена и деце. Или, на крв непознатог броја мученика које су затворили у цркву у Тернопољу и тамо живе запалили, или, на крв око хиљаду и по људи у Лавову које су беспризорно уништили, или, на крв заробљеника, руских војника из Црвене армије које су масовно убијали у село Золочеву, или у градићу Олеско где су убили 300 становника, односно, све које су нашли… Укупно између 120 и 200.000 што Јевреја, што Пољака, што Руса и Белоруса.
Идилична је та слика забележена пре који дан у канадском парламенту. Мада, може се ту наћи и неколико замерки. СС Вафен солдата Хунку су рецимо, могли да ставе између Трудоа и Зеленском, да му тако још више дају на значају, а на тај начин, могло се и на симболичком нивоу просто показати да је управо Хунка спој, веза, историјска спона, недостајућа карика између ове двојице. Даље, ако већ терамо мак на конац, Хунку су могли да обуку у СС Вафен униформу, костимографима не би било тешко да је сашију, слика војника „14. Waffen Grenadier Division der SS“ у СС униформама има на све стране по Украјини. Тамо, наиме, већ годинама ову дивизију славе као пример украјинског патриотизма, славни, чак епски пример јунаштва. Сем овог, у парлеманту су преко разгласа могли да пусте и неку од војничких корачница „14. Waffen Grenadier Division der SS“, или, уоптено СС Вафен трупа, неку од оних уз које су убијали цивиле у Лавову или руске војнике у Золочеву, чисто да атмосфера буде што примеренија догађају а и актуелном западном наративу према коме је најважније „побити“ што више руских војника у Украјини.
Свакако, на фотографији из канадског парламента недостаје и неко од Енглеза. Право је чудо, иначе, да таква фотографија буде снимљена без припадника овог народа. Јер, историјске чињенице су неумитне, да није било Енглеза, Хунка, наиме не би не добио прилику да се 78 година после рата појави пред Трудоом и Зеленским, давно би га покрила трава заборава. Мада, доводећи СС Хунку у парламент, Канађани су на себи својствен начин одали почаст и Енглезима.
Ово с тога што су управо Енглези, 1945. године одиграли пресудну улогу да припадници „14. Waffen Grenadier Division der SS“ буду разоружани и уместо по логорима, затворима, на судовима и на вешалима, на стрељанима, заврше на – јадранским пешчаним плажама у Фелинијевом Риминију. Наиме, пошто су крајем 1944. године починили силна зверства по Белорусији, пошто су по Корушкој, у Словенији прогонили партизане и пошто је мало ко из њихових руку жив изашао, припадници „14. Waffen Grenadier Division der SS“, међу њима свакако и херој Хунка, предали су се у Клагенфурту Енглезима и дочекани као – Хунка у канадском парламенту.
Испоставило се, пише у историјској литератури да је баш некако у то време Черчил наредио Монтгомерију да прикупља немачко оружје, овде се мислило и на прикупљање немачких војника и дивизија, и да их брижљиво спрема за рат против Русије. Испоставило се такође да је Монти то наређење извршио да је и немачког оружја и СС војске било на све стране, пацовски канали разрађени до детаља функционисали су као швајцарски сат… Несрећни Трудо, и то се сада испоставило, од свега тога спао је на још несрећнијег Хунку. Черчил са Монтијем и дивизијама на Русију, Трудо са – Јарославом Хунком.
Највећи губитник те предаје у Клагенфурту, и то би у ова тешка времена нестрпљивих људи требало имати у виду, испоставило се, био је извесни командант Фрајтаг који је, наводе неки историјски извори, убрзо по предаји запао у „црну меланхолију“ и дао почитини самоубиство, а да претходно није сачекао расплет догађаја. Несретник, да се стрпио само који дан, завршио би на плажи у Риминију, а ако би му бог дао и дуга живота, ко зна, можда би у прошли петак био дочекан аплаузима и овацијама у канадском парламенту, можда би му лично Џастин Трудо честитао на подвизима његових здругова. Можда би данас негде по Украјини на јарбол дизао заставу „14. Waffen Grenadier Division der SS“. Стрпљен, спасен, вели стара енглеска пословица…
И зашто сад оволико потенцирање на Енглезима и зашто Енглеза нема на слици из канадског парламента а требало је да буду? Па, због тога, наводи други извор, историјски такође, што је 1945, уместо на вешалима и по затворима, на територији Велике Британије било око 8.000 припадника „14. Waffen Grenadier Division der SS“, „украјинске католичке армије“. Слободних као птице, слободних као Хунка у канадском парламенту, слободних као Џастин Трудо да одбије да се „слободном свету“ извини због пријема Хунке. Из Британије добар део њих касније је пребачен у Канаду, отуда се весели Хунка пре који дан у канадском парламенту осећао као код своје куће.
O tempora o mores, вапе јутрос неки неупућени, гледајући фотографије из канадског парламента. Напудерисаног и намирисаног Трудоа и Зеленског који мирише на барут из контраофанзије и испред њих Јарослава Хунку солдата „14. Waffen Grenadier Division der SS“. Очигледно, ови који се крсте над том сликом нису читали коминисту Кастра. Фидела. А он је, мученик, још пре 30 година рекао, прорекао уствари, још је прошле године у једном тексту подсетио Божидар Зечевић – „Следећи рат у Европи биће између Русије и фашизма, само ће се тада фашизам звати демократија.“
Зоран Шапоњић
РТ Балкан