Зоран Шапоњић

Сузе Новакове!

08.08.2016.

Више од самог пораза од Хуана Мартина Дел Потра заболеле су рано јутрос Новакове сузе. Јер, кад велики човек заплаче као дете, искрено, из дна душе, негде из сржи свог бића, он је још већи. Највећи.

У спорту се губи и добија. Кад се да све од себе и изгуби, онда је пораз као и победа. Кад се после болног пораза онако заплаче, као Новак јутрос, онда је јасно колико му је било стало, колико је дао све од себе, колико га је то нешто, то што се зове само пораз у спорту, заболело, колико пати због тога.

Управо због тога Новак је велики и непоновљив. Јутрос је још једном, ко зна који пут по реду показао колико је велики, колико је људина. Колико га слава, успех, светска популарност, огроман новац, нису променили. Колико је остао исти. Онај Новак из времена кад је још био дечачић. И, колико је Новак само тек један од нас. Малих, обичних људи. Оних који пате, који се боре, који воле, који дају све од себе, које боле мале ствари, који желе, који знају да заплачу, који од кнедле у грлу не могу да проговоре… И, колико је већи од нас. Колико није ситна душа.

Верујем да је јутрос заплакао не само због себе, уствари мање због себе, више због нас, јер је знао колико патимо и због њега и због његовог пораза и колико смо сви били на ивици суза. И то је та веза коју са својим народом остваре само велики, а тако ретки људи.

Због света тога Новак Ђоковић данас је један и непоновљив. Још један такав, такве вечичине, формата, не постоји. Једноставно, и ко зна како, истргао се машинерији која прави машине и роботе. Он, још једноставније речено, није од оних који и пораз и победу примају на исти начин, ставе маску на лице и онда се од ње ништа не види. Он нам је јутрос понудио, дао, несебично изделио нешто много веће од сурове спортске борбе у којој је дао све од себе, дао нам је део своје душе, свога бића, а то је тако драгоцен поклон и тако драгоцена жртва.

Зато би Србија данас, као што јесте, требало да стане из Новака Ђоковића. Да га подржи, да му се поклони до земље, да каже – Новаче, ти си наш олимпијски првак. Ти си наш и поносни смо због тебе. Ценимо твоју жртву, и сваку твоју сузу јер знамо да је искрена, да није лажна.

Знамо да нас ниси изневерио.