Вјероватно сте чули ту анегдоту: у психијатријској клиници изградили базен за пацијенте. Они су врло задовољни: купају се, пливају, роне, скачу са трамбулине и чак са торња… Управа им је обећала: ако се будете добро понашали, ускоро ћемо базен напунити водом.
Какве то везе има са нашом политиком? Ево какве.
Годину дана је читав свијет посматрао како народ Црне Горе мирним протестима и величанственим литијама ДЕЛЕГИТИМИШЕ дубоко криминализовану, корумпирану и безбожну власт Мила Ђукановића.
Народна воља је побиједила, чак и на фантомским изборима. „Режим је пао“.
Сви смо то видјели својим очима и чули својим ушима.
И шта сад раде „наши“ изабраници?
Тобож се надмудрују са диктатором око некаквих потписа и возног парка, кокетирају са његовим крволочним полицајцима и тужиоцима, твитују са његовим беспризорним амбасадорима и агентима, симулирају хапшења… Пливају, роне, скачу са трамбулине… И пјевају, „вањскополитички“: да са твога пута не скренемо…
Каква је то политика? Чија? Ко су ови људи? Сјећају ли се они ичега?
Питања круже, као душевни болесници по дну празног базена. А једног дана биће ваљда и воде, обећано је.